URRGB

Blog Udruzenja racunovodja i revizora grada Beograda – Propisi RS

ZAKON O REVIZIJI

ZAKON O REVIZIJI

– “Sl. glasnik RS”, br. 62/2013 –

I OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1

Ovim zakonom uređuju se uslovi i način obavljanja revizije finansijskih izveštaja, obaveznost revizije, stručna osposobljenost lica i licence za obavljanje revizije, davanje i oduzimanje dozvole za rad društvima za reviziju i samostalnim revizorima, nadzor nad obavljanjem revizije, Komora ovlašćenih revizora (u daljem tekstu: Komora), osnivanje i nadležnosti Odbora za javni nadzor nad obavljanjem revizije, međunarodna saradnja sa nadležnim telima u oblasti nadzora, kao i druga pitanja u vezi sa revizijom.

Definicije

Član 2

Pojedini pojmovi, u smislu ovog zakona, imaju sledeća značenja:

1) revizija finansijskih izveštaja (u daljem tekstu: revizija) je postupak provere i ocene finansijskih izveštaja, kao i podataka i metoda koji se primenjuju pri sastavljanju finansijskih izveštaja na osnovu kojih se daje nezavisno stručno mišljenje o tome da li finansijski izveštaji u svim materijalno značajnim aspektima daju istinit i pošten prikaz finansijskog stanja i rezultata poslovanja pravnog lica u skladu sa odgovarajućom regulativom za izradu finansijskih izveštaja;

2) zakonska revizija označava reviziju redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja, sastavljenih u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, a koja je po ovom zakonu obavezna;

3) društvo za reviziju je privredno društvo sa sedištem u Republici Srbiji, osnovano u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva i koje u skladu sa ovim zakonom ima važeću dozvolu za obavljanje revizije;

4) revizorsko društvo države članice je pravno lice, bez obzira na njegovu pravnu formu, koje ima dozvolu nadležnog organa države članice Evropske unije (u daljem tekstu: država članica) za obavljanje zakonske revizije;

5) revizorsko društvo treće zemlje je pravno lice, bez obzira na njegovu pravnu formu, koje ima dozvolu nadležnog organa treće zemlje za obavljanje zakonske revizije;

6) ovlašćeni revizor je fizičko lice koje je, u skladu sa ovim zakonom, položilo ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor, a koje nema važeću licencu za obavljanje revizije;

7) licencirani ovlašćeni revizor je fizičko lice koje je, u skladu sa ovim zakonom, položilo ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor i ima važeću licencu za obavljanje revizije;

8) samostalni revizor je licencirani ovlašćeni revizor koji, u skladu sa ovim zakonom, ima važeću dozvolu da obavlja reviziju kao preduzetnik;

9) revizor države članice je fizičko lice koje ima važeću ispravu nadležnog organa države članice za obavljanje zakonske revizije;

10) revizor treće zemlje je fizičko lice koje ima važeću ispravu nadležnog organa treće zemlje za obavljanje zakonske revizije, isključujući državljane Republike Srbije koji su tu ispravu stekli u bivšim članicama SFRJ, a koje nisu članice Evropske unije;

11) revizor grupe je društvo za reviziju koje vrši zakonsku reviziju konsolidovanih finansijskih izveštaja;

12) mreža označava organizaciju koja:

(1) za cilj ima međusobnu saradnju i kojoj pripadaju društva za reviziju, odnosno samostalni revizori, i

(2) koja za cilj ima raspodelu dobiti ili troškova, ili ima zajedničko vlasništvo, kontrolu ili upravu, zajedničku politiku i procedure kontrole kvaliteta obavljanja revizije, zajedničku poslovnu strategiju, korišćenje zajedničkog imena ili značajnog dela stručnih resursa;

13) povezano revizorsko društvo sa društvom države članice je društvo za reviziju koje je sa revizorskim društvom države članice povezano zajedničkim vlasništvom, kontrolom ili upravljanjem;

14) revizorski izveštaj je izveštaj o obavljenoj reviziji koji izdaje društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor u skladu sa ovim zakonom i Međunarodnim standardima revizije;

15) nadležni organi su ovlašćeni organi ili tela država članica i trećih zemalja za uređivanje revizije i/ili za nadzor revizora i revizorskih društava, kao i za saradnju sa nadležnim organima drugih država u oblasti revizije;

16) Međunarodni standardi revizije i Međunarodni standard kontrole kvaliteta (u daljem tekstu: MSR) su Međunarodni standardi revizije (International Standards on Auditing – ISA) i Međunarodni standard kontrole kvaliteta (International Standard on Quality Controle – ISQC) i sa njima povezani stavovi i standardi koje je objavio Odbor za međunarodne standarde revizije i usluga uveravanja (International Auditing and Assurance Standards Board – IAASB) Međunarodne federacije računovođa (International Federation of Accountants – IFAC), izmene ovih standarda, kao i budući standardi izdati ili prihvaćeni od strane ovog tela, čiji je prevod utvrdilo i objavilo ministarstvo nadležno za poslove finansija (u daljem tekstu: Ministarstvo);

17) Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (u daljem tekstu: MSFI) su Međunarodni standardi finansijskog izveštavanja (MSFI) i Međunarodni standard finansijskog izveštavanja za mala i srednja pravna lica (MSFI za MSP), bliže definisani zakonom kojim se uređuje računovodstvo;

18) Kodeks profesionalne etike revizora je Kodeks etike za profesionalne računovođe Međunarodne federacije računovođa (IFAC Code of Ethics for Professional Accountants), na osnovu kojeg Komora donosi svoj Kodeks ili odluči da primenjuje direktno Kodeks etike za profesionalne računovođe Međunarodne federacije računovođa;

19) Međunarodni standardi edukacije su Međunarodni standardi edukacije za profesionalne računovođe (International Education Standards – IES) koje je usvojila Međunarodna federacija računovođa;

20) društvima od javnog interesa smatraju se:

(1) velika pravna lica razvrstana u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;

(2) pravna lica koja se smatraju javnim društvima u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala;

(3) sva pravna lica koje Vlada na predlog nadležnog ministarstva proglasi pravnim licima od javnog interesa za Republiku Srbiju, nezavisno od njihove veličine;

21) nepraktičar je fizičko lice, koje najmanje tri godine pre članstva u Odboru za javni nadzor nad obavljanjem revizije, nije vršilo revizije, nije imalo pravo glasa u društvu za reviziju, nije bilo direktor, odnosno član organa upravljanja ili nadzora društva za reviziju i nije bilo zaposleno u društvu za reviziju;

22) ključni revizorski partner je:

(1) licencirani ovlašćeni revizor kojeg društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor imenuje za određeni revizorski posao kao glavno i odgovorno lice za vršenje zakonske revizije u ime društva za reviziju, odnosno u ime samostalnog revizora i koji potpisuje revizorski izveštaj;

(2) u slučaju revizije grupe – licencirani ovlašćeni revizor kojeg društvo za reviziju imenuje kao glavno i odgovorno lice za vršenje zakonske revizije na nivou grupe i koji potpisuje izveštaj o reviziji grupe;

23) treća zemlja je država koja nije članica Evropske unije;

24) povezana lica su povezana lica u smislu zakona kojim se uređuju privredna društva;

25) filijala društva za reviziju predstavlja organizacionu jedinicu društva za reviziju bez svojstva pravnog lica;

26) ovlašćeni interni revizor je fizičko lice koje ima odgovarajuće stručno zvanje stečeno u skladu sa ovim zakonom;

27) Odbor za javni nadzor nad obavljanjem revizije je telo koje osniva Vlada sa nadležnostima utvrđenim ovim zakonom.

Utvrđivanje i objavljivanje prevoda MSR

Član 3

Prevode MSR rešenjem utvrđuje Ministarstvo.

Rešenje iz stava 1. ovog člana, kojim se određuje i datum početka primene MSR, zajedno sa tekstom prevoda MSR, Ministarstvo objavljuje u “Službenom glasniku Republike Srbije” i na internet stranici Ministarstva.

Ko može da obavlja reviziju

Član 4

Reviziju može da obavlja:

1) društvo za reviziju iz člana 2. tačka 3) ovog zakona koje ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom zaposlenog najmanje jednog licenciranog ovlašćenog revizora i ispunjava druge uslove utvrđene ovim zakonom;

2) revizorsko društvo države članice koje je za obavljanje revizije dobilo dozvolu u skladu sa ovim zakonom;

3) revizorsko društvo treće zemlje koje je za obavljanje revizije dobilo dozvolu u skladu sa ovim zakonom;

4) samostalni revizor iz člana 2. tačka 8) ovog zakona;

5) revizor države članice koji ima važeću licencu i dozvolu za obavljanje revizije, koje su izdate od nadležnog organa u Republici Srbiji, a koji je registrovan kao preduzetnik u Republici Srbiji;

6) revizor treće zemlje koji ima važeću licencu i dozvolu za obavljanje revizije, koje su izdate od nadležnog organa u Republici Srbiji, a koji je registrovan kao preduzetnik u Republici Srbiji.

Društva za reviziju iz stava 1. ovog člana obavljaju reviziju preko licenciranih ovlašćenih revizora.

Nedostojnost za obavljanje revizije, sticanje licenci i obavljanje drugih poslova u oblasti revizije

Član 5

Lica koja su pravosnažno osuđena za krivična dela utvrđena ovim zakonom, ne mogu da obavljaju reviziju, stiču licence i zvanja u skladu sa ovim zakonom, kao i da obavljaju druge poslove u oblasti revizije, utvrđene ovim zakonom.

Krivična dela koja određena lica čine nedostojnim za obavljanje poslova iz stava 1. ovog člana, u smislu ovog zakona jesu krivična dela protiv prava po osnovu rada, privrede, imovine, pravosuđa, pranja novca, finansiranja terorizma, javnog reda i mira, pravnog saobraćaja i službene dužnosti.

Uslovi za izdavanje licence za obavljanje revizije

Član 6

Licenca za obavljanje revizije (u daljem tekstu: licenca) je javna isprava koju, u skladu sa ovim zakonom, izdaje Ministarstvo.

Licenca se izdaje licu koje ispunjava sledeće uslove:

1) da ima položen ispit za zvanje ovlašćeni revizor;

2) da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;

3) da ima najmanje tri godine praktičnog radnog iskustva na zakonskim revizijama, od kojih najmanje dve godine uz nadzor licenciranog ovlašćenog revizora. Pod praktičnim radnim iskustvom na zakonskim revizijama smatra se radno iskustvo, na neodređeno ili na određeno vreme, stečeno u radnom odnosu u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog revizora na poslovima zakonske revizije;

4) da, u skladu sa ovim zakonom ne postoji zabrana izdavanja nove licence, u slučaju ako mu je licenca ranije oduzeta – do isteka perioda u kome postoji zabrana izdavanja nove licence;

5) da nije pravosnažno osuđivan za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje ovih poslova, u smislu člana 5. ovog zakona.

Licenca iz stava 1. ovog člana može biti izdata revizoru države članice koji ima važeću ispravu nadležnog organa države članice za obavljanje zakonske revizije, koja po sadržaju odgovara licenci (licenca, sertifikat i sl.) i ispunjava uslove iz stava 2. tač. 2)-5) ovog člana.

Licenca iz stava 1. ovog člana može, pod uslovima reciprociteta, biti izdata revizoru treće zemlje koji ima važeću ispravu nadležnog organa treće zemlje za obavljanje zakonske revizije, koja po sadržaju odgovara licenci (licenca, sertifikat i sl.) i ispunjava uslove iz stava 2. tač. 2)-5) ovog člana.

Za dobijanje licence revizor države članice, odnosno revizor treće zemlje dužan je da položi dopunski ispit iz poznavanja propisa Republike Srbije iz oblasti navedenih u članu 8. stav 4. tačka 1) ovog zakona, a koje su obuhvaćene programom Komore iz stava 5. tog člana.

Izdavanje, produženje i oduzimanje licence

Član 7

Zahtev za izdavanje licence podnosi se Ministarstvu.

Uz zahtev za izdavanje licence podnosi se:

1) uverenje o položenom ispitu za zvanje ovlašćeni revizor;

2) dokaz o stečenom obrazovanju iz člana 6. stav 2. tačka 2) ovog zakona;

3) dokaz o radnom iskustvu iz člana 6. stav 2. tačka 3) ovog zakona;

4) potvrda nadležnog organa o neosuđivanosti iz člana 6. stav 2. tačka 5) ovog zakona.

Po zahtevu za izdavanje licence Ministarstvo donosi rešenje, kojim se izdaje licenca ili se zahtev za izdavanje licence odbija.

Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana, ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor, u skladu sa zakonom.

Licenca se izdaje na period od tri godine i produžava se na zahtev licenciranog ovlašćenog revizora, uz dokaz da je obavio kontinuirano profesionalno usavršavanje, u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev za produženje licence može se podneti najranije tri meseca pre isteka roka važenja licence.

Ako se zahtev za produženje licence podnese po isteku roka važenja licence, smatraće se da je podnet zahtev za izdavanje nove licence.

Ako licencirani ovlašćeni revizor ne obavi kontinuirano profesionalno usavršavanje, odnosno ne podnese zahtev za produženje licence, licenca prestaje da važi, istekom tri godine od dana izdavanja.

Pri podnošenju zahteva za produženje licence, kandidat mora da ispuni uslove iz člana 6. stav 2. tač. 2)-5) ovog zakona i da podnese dokaz da je obavio kontinuirano profesionalno usavršavanje u skladu sa ovim zakonom.

Po zahtevu za produženje licence odlučuje Ministarstvo, shodnom primenom st. 3. i 4. ovog člana.

Licenca se može oduzeti u slučajevima, na način i po postupku utvrđenim ovim zakonom.

Rešenjem o oduzimanju licence utvrđuje se i period u kome se licu kome se oduzima licenca ne može izdati nova licenca, a koji ne može biti duži od pet godina od dana donošenja tog rešenja.

Ministarstvo je dužno da po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavi Komori primerak rešenja o izdavanju, odnosno produženju i oduzimanju licence radi upisa u odgovarajući registar.

Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor

Član 8

Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor polaže se u Komori, u skladu sa ovim zakonom.

Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor obuhvata potreban nivo teorijskog znanja iz predmeta relevantnih za zakonsku reviziju i sposobnost da se takvo znanje primeni u praksi.

Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor iz stava 2. ovog člana obuhvata sledeće oblasti u celini:

1) opšta teorija i principi računovodstva;

2) zakonski okvir u vezi sa pripremanjem godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja;

3) MSFI;

4) finansijska analiza;

5) upravljačko računovodstvo;

6) upravljanje rizicima i interna kontrola;

7) revizija i profesionalne veštine;

8) MSR;

9) profesionalna etika i nezavisnost.

Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor iz stava 2. ovog člana obuhvata i sledeće oblasti u delu koji je relevantan za zakonsku reviziju:

1) poznavanje propisa Republike Srbije, i to:

(1) pravo privrednih društava i korporativno upravljanje;

(2) obligaciono pravo;

(3) propisi koji regulišu vršenje domaćeg i međunarodnog platnog prometa i prenosa kapitala;

(4) propisi koji uređuju tržište kapitala i hartija od vrednosti;

(5) stečaj i likvidacija;

(6) poreski sistem;

(7) građansko i trgovinsko pravo, kao i propisi koji regulišu poslovanje banaka, društava za osiguranje i ostalih finansijskih institucija;

(8) radno pravo;

2) informacione tehnologije i računarski sistemi;

3) mikroekonomija, opšta i finansijska ekonomija;

4) finansijska matematika i statistika;

5) osnovni principi finansijskog menadžmenta privrednih društava.

Ispit za sticanje zvanja ovlašćeni revizor polaže se prema programu koji donosi Komora u skladu sa ovim zakonom, a koji obuhvata oblasti iz st. 3. i 4. ovog člana, uz prethodnu saglasnost Odbora za javni nadzor nad obavljanjem revizije (u daljem tekstu: Odbor za javni nadzor) i Ministarstva.

Oslobođenje od teorijskog dela ispita

Član 9

Lice, koje ima diplomu univerziteta, odnosno sertifikat profesionalnog tela koje je član međunarodne ili evropske federacije računovođa, kojim dokazuje da je položilo jedan ili više predmeta utvrđenih u programu iz člana 8. stav 5. ovog zakona, može da bude oslobođeno polaganja teorijskog ispita, odnosno dela ispita.

Bliže uslove i postupak za oslobađanje polaganja ispita, odnosno dela ispita iz stava 1. ovog člana propisuje Komora, uz prethodnu saglasnost Odbora za javni nadzor i Ministarstva.

Kontinuirano profesionalno usavršavanje

Član 10

Licencirani ovlašćeni revizor je dužan da obavlja kontinuirano profesionalno usavršavanje u cilju održavanja i unapređenja teorijskog znanja, profesionalnih veština i profesionalnih vrednosti u skladu sa zahtevima Međunarodnih standarda edukacije.

Program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja iz stava 1. ovog člana donosi Komora, u skladu sa ovim zakonom.

Obuku u cilju sprovođenja kontinuiranog profesionalnog usavršavanja, pored Komore, mogu, uz prethodno pribavljenu saglasnost Odbora za javni nadzor da pružaju i:

1) visokoškolske ustanove;

2) profesionalna tela, odnosno organizacije, kao i druga pravna lica, koja poseduju odgovarajuće tehničke, organizacione i administrativne kapacitete, tako da obezbeđuju kvalitet obuke koji je u skladu sa programom kontinuiranog profesionalnog usavršavanja iz stava 2. ovog člana;

3) društva za reviziju, koja poseduju odgovarajuće tehničke, organizacione i administrativne kapacitete za organizaciju obuke.

Po završetku svake pojedinačne obuke u vezi sa kontinuiranim profesionalnim usavršavanjem, licenciranom ovlašćenom revizoru se izdaje potvrda.

Potvrda sadrži naziv oblasti koje su bile predmet obuke, kao i broj časova trajanja obuke.

II DRUŠTVO ZA REVIZIJU I SAMOSTALNI REVIZOR

Uslovi u pogledu učešća u kapitalu i sastav organa upravljanja

Član 11

Reviziju mogu da obavljaju društva za reviziju u kojima:

1) većinu akcija ili udela u kapitalu imaju društva za reviziju, odnosno licencirani ovlašćeni revizori ili revizorska društva država članica, odnosno revizori država članica;

2) većina, a najviše do tri četvrtine članova organa upravljanja moraju da budu licencirani ovlašćeni revizori ili društva za reviziju, odnosno revizori ili revizorska društva država članica.

Ako se organ upravljanja iz stava 1. tačka 2) ovog člana sastoji od dva člana, jedan od njih mora da bude licencirani ovlašćeni revizor ili društvo za reviziju, odnosno revizor ili revizorsko društvo države članice.

Ako organ upravljanja iz stava 1. tačka 2) ovog člana čini jedan član, on mora da bude licencirani ovlašćeni revizor ili društvo za reviziju, odnosno revizor ili revizorsko društvo države članice.

Osnivanje i organ upravljanja društva

Član 12

Društvo za reviziju osniva se u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Društvo za reviziju može imati jednog ili više članova organa upravljanja.

Najmanje jedan član organa upravljanja društva za reviziju mora aktivno da govori srpski jezik.

Za člana organa upravljanja društva za reviziju ne može biti imenovano lice koje je pravosnažno osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje te funkcije, u smislu člana 5. ovog zakona.

Licencirani ovlašćeni revizori koji su članovi organa upravljanja društva za reviziju moraju da budu zaposleni u društvu za reviziju sa punim radnim vremenom i da zastupaju društvo za reviziju bez ograničenja.

Lica koja nisu članovi organa upravljanja društva za reviziju, a ovlašćena su za zastupanje društva za reviziju moraju da budu licencirani ovlašćeni revizori.

Dozvola za obavljanje revizije

Član 13

Dozvolu za obavljanje revizije na osnovu koje se društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor registruje za obavljanje revizije, rešenjem izdaje Ministarstvo.

Ministarstvo je dužno da po službenoj dužnosti, bez odlaganja dostavi Komori primerak rešenja iz stava 1. ovog člana radi upisa u odgovarajući registar.

Pravno lice, koje nema dozvolu za obavljanje poslova revizije, u skladu sa ovim zakonom, ne može u obavljanju delatnosti koristiti naziv “revizija”.

Dozvola za obavljanje revizije može se oduzeti, u skladu sa ovim zakonom.

Rešenjem o oduzimanju dozvole utvrđuje se i period u kome se društvu za reviziju kome se oduzima dozvola ne može izdati nova dozvola, a koji ne može biti duži od pet godina od dana donošenja tog rešenja.

Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje revizije

Član 14

Zahtev za izdavanje dozvole za obavljanje revizije, osnivač društva za reviziju, odnosno samostalni revizor podnosi Ministarstvu, posle osnivanja i upisa u odgovarajući registar koji se vodi kod Agencije za privredne registre.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se:

1) statut ili osnivački akt društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;

2) dokaz o ispunjavanju uslova iz čl. 6. i 11. ovog zakona;

3) fotokopija lične karte, odnosno pasoša, ako je osnivač fizičko lice, odnosno izvod iz odgovarajućeg registra, ako je osnivač pravno lice;

4) za osnivače koji su revizorska društva država članica, odnosno za revizorska društva trećih zemalja, mišljenje nadležnog organa (instituta, komore, udruženja i sl.), koje obuhvata:

(1) sadržaj propisa države članice, odnosno treće zemlje koji uređuju uslove za obavljanje revizije i proveru kvaliteta obavljanja revizije;

(2) izjavu nadležnog organa da revizorsko društvo države članice, odnosno revizorsko društvo treće zemlje, ima pravo da obavlja revizije ili da postoje moguća ograničenja u obavljanju revizije;

(3) izjavu nadležnog organa da će Ministarstvo obaveštavati o svim merama provere kvaliteta rada izrečenim revizorskom društvu države članice, odnosno revizorskom društvu treće zemlje;

5) spisak lica koja su povezana sa osnivačima sa opisom načina povezanosti;

6) podatke o licenciranim ovlašćenim revizorima koji će obavljati reviziju sa dokazima o radu na neodređeno radno vreme sa punim radnim vremenom;

7) dokaze o osiguranju od odgovornosti i plaćanju premije osiguranja;

8) opšti akt kojim se uređuje metodologija obavljanja revizije, po prethodno pribavljenom mišljenju Komore;

9) opšti akt o čuvanju dokumentacije o reviziji;

10) opšti akt o čuvanju poslovne tajne;

11) drugu dokumentaciju po zahtevu Ministarstva na osnovu koje je moguće utvrditi da li je društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor kadrovski, tehnički i organizaciono sposobno da obavlja reviziju.

Dozvola za obavljanje revizije ne može se izdati privrednom društvu kome je bezuslovno bila oduzeta dozvola, za vreme trajanja zabrane iz člana 13. stav 5. ovog zakona.

U periodu važenja zabrane iz stava 3. ovog člana, dozvola za obavljanje revizije se neće izdati ni društvu za reviziju čiji je osnivač bio i osnivač društva za reviziju kome je bila oduzeta dozvola u smislu člana 13. stav 5. ovog zakona.

Odlučivanje o zahtevu

Član 15

Po zahtevu za izdavanje dozvole iz člana 14. ovog zakona Ministarstvo donosi rešenje, kojim se izdaje dozvola ili se zahtev za izdavanje dozvole odbija.

Protiv rešenja iz stava 1. ovog člana, ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor, u skladu sa zakonom.

Samostalni revizor

Član 16

Samostalni revizor kao preduzetnik može istovremeno da ima samo jednu dozvolu za obavljanje revizije.

Samostalni revizor iz stava 1. ovog člana ne može obavljati druge delatnosti osim revizije i poslove iz člana 33. ovog zakona, niti može biti osnivač društva za reviziju ili drugog privrednog društva.

Samostalni revizor ne može biti u radnom odnosu kod drugog poslodavca, ne može imati druge registrovane samostalne delatnosti ili status zakonskog zastupnika, direktora, člana ili predsednika nadzornog odbora i izvršnog odbora u pravnom licu, odnosno povezanom pravnom licu sa pravnim licem kod koga se obavlja revizija, član ili predsednik upravnog i izvršnog odbora banke, zastupnik državnog kapitala, stečajni upravnik, prokurista i lice koje ugovorom o radu ima utvrđenu zabranu konkurencije.

Samostalni revizor ne može da obavlja zakonsku reviziju društava od javnog interesa.

Samostalni revizor ne može da obavlja reviziju konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Shodna primena zakona na samostalne revizore

Član 17

Odredbe ovog zakona koje se odnose na društva za reviziju primenjuju se i na samostalnog revizora, osim ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Osiguranje od odgovornosti

Član 18

Društvo za reviziju dužno je da se osigura od odgovornosti za štetu koju učini pravnom licu kod koga obavlja reviziju, odnosno trećem licu u slučaju povrede ugovora o reviziji, odnosno povrede pravila obavljanja revizije.

Iznos najniže sume osiguranja na osnovu koje se plaća premija osiguranja za pojedinačni osigurani slučaj za svaku poslovnu godinu utvrđuje se kao veći iznos od sledećih iznosa:

1) od najviše cene za usluge revizije na osnovu pojedinačnog ugovora o reviziji pomnoženo sa 15;

2) od zbira cena za usluge revizije na osnovu svih ugovora o reviziji, pomnoženo sa 2,5.

Pojedinačni osigurani slučaj iz stava 2. ovog člana je šteta nastala u vezi sa pojedinačnim izveštajem o reviziji.

Ugovor o saradnji

Član 19

Društvo za reviziju sa zaposlenim samo jednim licenciranim ovlašćenim revizorom, odnosno samostalni revizor dužni su da zaključe ugovor o saradnji u kojem sa drugim društvom za reviziju ili samostalnim revizorom ugovaraju da će u slučaju ako licencirani ovlašćeni revizor zaposlen u društvu za reviziju, odnosno samostalni revizor ne budu mogli zbog nesposobnosti za rad da ispune svoje obaveze iz ugovora o reviziji, to uraditi drugo društvo za reviziju ili samostalni revizor u skladu sa ovim zakonom.

Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor dužni su da u ugovoru o reviziji koji se zaključuje sa pravnim licem kod kojeg se obavlja revizija predvide i bliže urede mogućnost ispunjenja obaveze iz ugovora o reviziji u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Izveštaj o transparentnosti

Član 20

Društvo za reviziju koje obavlja reviziju društava od javnog interesa u smislu ovog zakona dužno je da u roku od tri meseca od isteka kalendarske godine objavi na svojoj internet stranici ili internet stranici Komore godišnji izveštaj o transparentnosti koji sadrži:

1) opis pravne forme i strukture vlasništva društva za reviziju;

2) opis mreže, kao i njeno pravno i strukturno uređenje, ako društvo za reviziju pripada mreži;

3) opis upravljačke strukture društva za reviziju;

4) opis internog sistema kontrole kvaliteta društva za reviziju, kao i izjavu uprave o njegovoj efikasnosti;

5) datum kada je izvršena poslednja provera kvaliteta rada društva za reviziju;

6) spisak društava od javnog interesa kod kojih je to društvo za reviziju tokom prethodne poslovne godine izvršilo zakonsku reviziju;

7) izjavu koja se odnosi na procedure i nezavisnost rada društva za reviziju, kojom se potvrđuje da je obavljen interni pregled poštovanja zahteva nezavisnosti;

8) izjavu o politici društva za reviziju u vezi sa kontinuiranim profesionalnim usavršavanjem licenciranih ovlašćenih revizora;

9) finansijske informacije i podatke o ukupnom prihodu, odnosno prihodu od obavljanja zakonske revizije, ostalih revizija i prihodu od usluga poreskog savetovanja i drugih usluga koje nisu povezane sa revizijom;

10) informacije o parametrima za utvrđivanje zarada ključnih revizorskih partnera o obavljenim revizijama društava od javnog interesa.

Lice ovlašćeno za zastupanje društva za reviziju potpisuje izveštaj o transparentnosti.

III OBAVLJANJE REVIZIJE

Obaveznost revizije

Član 21

Revizija je obavezna za redovne godišnje finansijske izveštaje velikih i srednjih pravnih lica razvrstanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo, javnih društava u skladu sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala nezavisno od njihove veličine, kao i svih pravnih lica, odnosno preduzetnika čiji poslovni prihod ostvaren u prethodnoj poslovnoj godini prelazi 4.400.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti (zakonska revizija).

Revizija konsolidovanih finansijskih izveštaja obavezna je za matična pravna lica koja sastavljaju konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo (zakonska revizija).

Za preračunavanje deviznog iznosa iz stava 1. ovog člana u dinarsku protivvrednost primenjuje se zvaničan srednji kurs dinara, koji utvrđuje Narodna banka Srbije, a koji važi poslednjeg dana poslovne godine za koju se sastavlja finansijski izveštaj.

Revizija finansijskih izveštaja pravnih lica i drugih subjekata koji nisu navedeni u st. 1. i 2. ovog člana jeste dobrovoljna revizija.

Način obavljanja revizije

Član 22

Zakonska revizija obavlja se u skladu sa ovim zakonom, drugim zakonima koji uređuju obaveznu reviziju finansijskih izveštaja kod pojedinih pravnih lica, MSR i Kodeksom profesionalne etike revizora.

Dobrovoljna revizija finansijskih izveštaja obavlja se shodnom primenom zakona i drugih akata iz stava 1. ovog člana.

Lica koja neposredno obavljaju reviziju

Član 23

Reviziju obavljaju licencirani ovlašćeni revizori, zaposleni u društvu za reviziju, odnosno samostalni revizor pod uslovom da su članovi Komore.

Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor mogu pojedine poslove u postupku revizije da povere i drugim licima koja su zaposlena u društvu za reviziju, odnosno kod preduzetnika – samostalnog revizora, a koja nemaju licencu za rad na poslovima revizije, pod uslovom da je njihov rad planiran i nadziran od strane licenciranog ovlašćenog revizora.

Reviziju redovnih godišnjih i konsolidovanih finansijskih izveštaja velikih pravnih lica u smislu zakona kojim se uređuje računovodstvo, može da obavlja društvo za reviziju koje ima u radnom odnosu sa punim radnim vremenom zaposlena najmanje četiri licencirana ovlašćena revizora, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.

Izbor društva za reviziju

Član 24

Skupština, odnosno organ utvrđen opštim aktom pravnog lica kod kojeg se vrši revizija, bira društvo za reviziju najkasnije do 30. septembra poslovne godine na koju se revizija odnosi.

Rok iz stava 1. ovog člana može da bude i duži u slučaju revizije konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana skupština, odnosno organ utvrđen opštim aktom pravnog lica kod kojeg se vrši revizija, a koje finansijske izveštaje sastavlja sa stanjem na poslednji dan poslovne godine koja je različita od kalendarske, bira društvo za reviziju najkasnije tri meseca pre isteka tako određene poslovne godine na koju se revizija odnosi.

Ugovor o reviziji

Član 25

Međusobna prava i obaveze društva za reviziju i pravnog lica kod kojeg se vrši revizija uređuju se ugovorom o reviziji.

Ugovor o reviziji mora biti zaključen u pisanom obliku.

Ugovor o reviziji, pored elemenata propisanih zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi, mora da sadrži i:

1) strukturu revizorskog tima, sa navođenjem stručnih kvalifikacija članova revizorskog tima;

2) podatke o planiranom broju sati za obavljanje revizije, po članovima revizorskog tima;

3) odredbu da revizorsko društvo po završetku revizije sastavlja obračun potrošenih sati po članovima revizorskog tima i ispostavlja konačni račun;

4) ukupnu cenu za uslugu revizije.

Društva za reviziju ne mogu ugovorene poslove da ustupaju drugim društvima za reviziju, osim ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Ugovor o reviziji u toku obavljanja revizije ne može se raskinuti, sem ukoliko za to ne postoje opravdani razlozi.

Razlike u mišljenjima, koje se odnose na oblast računovodstva i revizije, pravnog lica kod kojeg se vrši revizija i društva za reviziju ne mogu se smatrati opravdanim razlogom za raskid ugovora u smislu stava 5. ovog člana.

Pravno lice kod kojeg se obavlja revizija i društvo za reviziju dužni su da obaveste Komoru o raskidu ugovora iz stava 5. ovog člana i obustavljanju revizije, uz detaljno obrazloženje razloga koji su doveli do raskida.

Angažovanje stručnih lica

Član 26

Za potrebe obavljanja revizije iz specifičnih oblasti društvo za reviziju može angažovati stručna lica koja nisu licencirani ovlašćeni revizori.

Kada je u obavljanju revizije za pojedine specifične oblasti potrebno stručno mišljenje i ocena stručnih lica, međusobna prava i obaveze uređuju se ugovorom.

Obaveze pravnog lica kod kojeg se obavlja revizija

Član 27

Pravno lice kod kojeg se obavlja revizija dužno je da društvu za reviziju stavi na raspolaganje svu potrebnu dokumentaciju, isprave i izveštaje, omogući pristup svim programima i elektronskim zapisima, uključujući štampani materijal i kopije na elektronskim medijima, kao i da pruži informacije o programima i sve informacije potrebne za obavljanje revizije.

Pravno lice iz stava 1. ovog člana dužno je da u radno vreme obezbedi društvu za reviziju pristup i korišćenje poslovnih prostorija za obavljanje revizije, kao i da stavi na raspolaganje odgovarajuću opremu i zaposlene.

Radna dokumentacija

Član 28

Licencirani ovlašćeni revizor priprema celokupnu radnu dokumentaciju na osnovu koje izdaje revizorski izveštaj.

Radnu dokumentaciju koju prikuplja i priprema licencirani ovlašćeni revizor, društvo za reviziju čuva najmanje šest godina, počevši od poslovne godine na koju se revizija odnosi.

Radna dokumentacija, odnosno kopije dokumenata prikupljenih u toku revizije vlasništvo su društva za reviziju, poverljivog su karaktera i mogu se koristiti samo za potrebe revizije, u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, radna dokumentacija, odnosno dokumenti koriste se za potrebe provere kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora, kao i za potrebe nadzora, u skladu sa ovim zakonom.

Radna dokumentacija na osnovu koje se izrađuje revizorski izveštaj sastavlja se na srpskom jeziku.

Ako je licencirani ovlašćeni revizor, odnosno društvo za reviziju koje obavlja reviziju zamenjeno drugim licenciranim ovlašćenim revizorom, odnosno društvom za reviziju, prethodni licencirani ovlašćeni revizor, odnosno društvo za reviziju dužno je da novom licenciranom ovlašćenom revizoru, odnosno društvu za reviziju omogući pristup relevantnoj dokumentaciji koja se odnosi na pravno lice kod kojeg se obavlja revizija.

Ako društvo za reviziju prestane sa radom, radnu dokumentaciju su dužni da čuvaju akcionari, odnosno članovi društva za reviziju, a ako samostalni revizor prestane sa radom dužan je da radnu dokumentaciju dostavi na čuvanje Komori.

Zaštita poverljivih podataka

Član 29

Licencirani ovlašćeni revizor i društvo za reviziju, dužni su da, kao poverljive, čuvaju sve podatke, činjenice i okolnosti koje su saznali tokom obavljanja revizije.

Poslovne tajne i informacije dužna su da čuvaju i druga lica koja rade ili su radila u društvu za reviziju i kojima su na bilo koji način dostupni poverljivi podaci iz stava 1. ovog člana.

Lica iz stava 2. ovog člana ne smeju da koriste podatke iz stava 1. ovog člana, niti smeju da omoguće njihovo korišćenje trećim licima.

Poslovne tajne čuvaju se u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.

Društvo za reviziju dužno je da omogući uvid u podatke u slučaju primene propisa koji regulišu sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, u pretkrivičnim ili krivičnim postupcima, kao i kada njihovo dostavljanje pisanim putem zatraži sud u krivičnom ili pretkrivičnom postupku.

Revizorski izveštaj

Član 30

Revizorski izveštaj sastavlja se u skladu sa MSR.

Revizorski izveštaj sadrži minimum sledeće:

1) uvod u kojem se navode finansijski izveštaji koji su predmet revizije, zajedno sa računovodstvenim politikama koje su korišćene za njihovo sastavljanje;

2) opis svrhe i obima revizije, uz navođenje standarda revizije u skladu sa kojima je izvršena revizija;

3) mišljenje licenciranog ovlašćenog revizora kojim se jasno izražava da li finansijski izveštaji pružaju istinit i pošten pregled finansijskog položaja pravnog lica u skladu sa relevantnim zakonskim okvirom, kao i da li su godišnji finansijski izveštaji u skladu sa posebnim propisima koji uređuju poslovanje pravnog lica, ako je to predviđeno tim propisima. Mišljenje revizora može biti pozitivno, mišljenje sa rezervom, negativno ili se ovlašćeni revizor može uzdržati od izražavanja mišljenja ako nije u mogućnosti da ga izrazi;

4) posebna upozorenja i probleme na koje licencirani ovlašćeni revizor želi da ukaže, ali bez izražavanja mišljenja sa rezervom;

5) mišljenje o usklađenosti izveštaja o poslovanju sa finansijskim izveštajima za istu poslovnu godinu.

Revizorski izveštaj potpisuje ključni revizorski partner.

Revizorski izveštaj sastavlja se i objavljuje na srpskom jeziku.

Uz revizorski izveštaj prilažu se finansijski izveštaji koji su bili predmet revizije.

Revizija konsolidovanih finansijskih izveštaja

Član 31

Ključni revizorski partner kao revizor grupe odgovoran je za obavljanje revizije konsolidovanih finansijskih izveštaja.

Licencirani ovlašćeni revizor kao revizor grupe vrši pregled i čuva radnu dokumentaciju o revizorskom radu drugog društva za reviziju koje je obavilo reviziju finansijskih izveštaja pravnih lica u okviru ekonomske celine.

Dokumentacija iz stava 2. ovog člana koristi se za potrebe provere kvaliteta rada društava za reviziju, odnosno licenciranih ovlašćenih revizora.

Ako reviziju finansijskih izveštaja zavisnog pravnog lica u okviru ekonomske celine koju čine matična i zavisna pravna lica, obavlja revizor ili revizorsko društvo treće zemlje, ključni revizorski partner kao revizor grupe je odgovoran za dostavljanje dokumentacije o radu revizora ili revizorskog društva treće zemlje za potrebe kontrole kvaliteta i nadzora u skladu sa ovim zakonom.

U cilju obezbeđenja dostavljanja dokumentacije iz stava 4. ovog člana, revizor grupe treba da zadrži kopije takve dokumentacije ili da se dogovori sa revizorima ili revizorskim društvima treće zemlje o pristupu toj dokumentaciji, odnosno da preduzme neke druge odgovarajuće mere.

Ako postoje pravna ili druga ograničenja koja proizlaze iz nacionalnog zakonodavstva treće zemlje za dostavu radne dokumentacije o obavljenoj reviziji revizora te zemlje, ključni revizorski partner kao revizor grupe dužan je da u svojoj radnoj dokumentaciji o obavljenoj reviziji konsolidovanih finansijskih izveštaja navede dokaze o svim preduzetim neophodnim merama radi njene dostave, kao i dokaze o postojanju navedenih pravnih i drugih ograničenja.

Naknada za obavljenu reviziju

Član 32

Za obavljenu reviziju plaća se naknada.

Iznos naknade određuje se ugovorom.

Iznos naknade iz stava 1. ovog člana ne može zavisiti i ne može da bude povezan sa pružanjem dodatnih usluga pravnom licu kod kojeg se vrši revizija.

Dodatne usluge uz obavljanje revizije

Član 33

Društvo za reviziju može, pored revizije, u okviru svoje registrovane delatnosti da obavlja i usluge iz oblasti finansija i računovodstva, usluge finansijskih analiza i kontrola, usluge poreskog i drugih vrsta poslovnog savetovanja, usluge procene vrednosti kapitala, imovine i obaveza, usluge sudskog veštačenja, usluge izrade i ekonomske ocene investicionih projekata i druge srodne usluge, osim ako posebnim propisom nije drukčije uređeno.

Zabrana za revizora

Član 34

Licencirani ovlašćeni revizor ne može da obavlja reviziju kod pravnog lica:

1) u kojem je vlasnik udela ili akcija;

2) u kojem je direktor, odnosno član organa upravljanja ili nadzora, prokurist i punomoćnik;

3) u kojem je direktor, odnosno član organa upravljanja ili nadzora ili prokurist njegov krvni srodnik u pravoj liniji, krvni srodnik u pobočnoj liniji zaključno sa trećim stepenom srodstva i supružnik;

4) u kojem je pružalo usluge iz člana 35. stav 1. tačka 3) ovog zakona za godinu za koju se obavlja revizija;

5) ukoliko nastupe druge okolnosti koje mogu da utiču na nezavisnost licenciranog ovlašćenog revizora.

Zabrana za društvo za reviziju

Član 35

Društvo za reviziju ne može da obavlja reviziju kod pravnog lica:

1) u kojem ima udele ili akcije;

2) koje je vlasnik udela ili akcija društva za reviziju;

3) ako je društvo za reviziju, odnosno bilo koja organizaciona jedinica u mreži kojoj pripada, odnosno povezano lice sa društvom za reviziju pružalo pravnom licu u godini za koju se obavlja revizija, sledeće usluge:

(1) pripremu i vođenje poslovnih knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja;

(2) procenu vrednosti kapitala, imovine i/ili obaveza koja će biti reflektovana u finansijskim izveštajima, odnosno u kojima postoji očigledan sukob interesa;

(3) zastupanje u sudskim postupcima u vezi sa poreskim predmetima;

(4) obračun poreza i podnošenje poreskih prijava za fizička lica rukovodioce u sektoru finansija u privrednom društvu;

(5) savete u vezi sa računovodstvenim knjiženjem poreskih obaveza;

(6) dizajniranje sistema interne revizije i interne kontrole kao i njihovo sprovođenje;

(7) dizajniranje i primenu informacionih sistema u računovodstvenoj oblasti;

(8) aktuarske usluge;

(9) druge usluge koje bi, u konkretnim okolnostima, mogle da ugroze nezavisnost licenciranog ovlašćenog revizora ili društva za reviziju i/ili da utiču na vrednovanje pozicija u finansijskim izveštajima;

4) ako je povezano sa pravnim licem na drugi način, tako da takva povezanost može da utiče na nezavisnost i nepristrasnost obavljanja revizije.

Obaveštavanje od strane revizora

Član 36

Licencirani ovlašćeni revizor je dužan da bez odlaganja obavesti društvo za reviziju kod kojeg je zaposlen o nastupanju okolnosti iz člana 34. ovog zakona.

Obaveštavanje od strane društva za reviziju

Član 37

Akcionar, odnosno član društva za reviziju dužan je da bez odlaganja obavesti društvo za reviziju o nastupanju okolnosti iz člana 35. ovog zakona.

Zabrana uticaja drugih lica

Član 38

Vlasnici, odnosno akcionari društva za reviziju, kao i direktor, odnosno članovi organa upravljanja i nadzora tog društva ili povezanog lica ne smeju da utiču na obavljanje revizije i izražavanje revizorskog mišljenja i time ugroze nezavisnost i objektivnost licenciranog ovlašćenog revizora koji obavlja reviziju.

Smanjenje broja revizora

Član 39

Društvo za reviziju u kojem se broj licenciranih ovlašćenih revizora smanji ispod broja propisanog ovim zakonom, dužno je da o toj promeni obavesti Komoru i Ministarstvo u roku od osam dana od dana nastale promene.

Društvo za reviziju u kojem se u toku obavljanja revizije broj licenciranih ovlašćenih revizora smanji ispod broja propisanog članom 4. stav 1. tačka 1) ovog zakona, odnosno člana 23. stav 3. ovog zakona dužno je da prekine poslove revizije i o tome obavesti pravno lice kod kojeg se obavlja revizija, Komoru i Odbor za javni nadzor u roku od osam dana od dana nastanka promene, a pravno lice započetu reviziju poverava drugom društvu za reviziju.

U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana, društvo za reviziju ne može da zaključuje nove ugovore o obavljanju revizije dok ponovo ne ispuni uslove iz člana 4. stav 1. tačka 1) ovog zakona, odnosno člana 23. stav 3. ovog zakona i o tome obavesti Komoru i Ministarstvo.

Zamena revizora i zabrana zapošljavanja

Član 40

Društva za reviziju dužna su da najkasnije svake sedme godine od početka obavljanja revizije finansijskih izveštaja kod istog obveznika revizije izvrše zamenu licenciranog ovlašćenog revizora, potpisnika revizorskog izveštaja, odnosno ključnog revizorskog partnera, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.

Licencirani ovlašćeni revizor, odnosno ključni revizorski partner može ponovo da obavlja reviziju kod istog obveznika revizije dve godine od datuma potpisivanja poslednjeg revizorskog izveštaja za tog obveznika u skladu sa uslovima iz stava 1. ovog člana.

Zabrana imenovanja revizora

Član 41

Ključni revizorski partner ne može u periodu od najmanje dve godine po prestanku radnog odnosa u društvu za reviziju, biti imenovan za člana organa upravljanja kod obveznika revizije kod kojeg je vršio reviziju i čije je revizorske izveštaje potpisao.

Izveštavanje i potvrđivanje nezavisnosti društva za reviziju

Član 42

Društvo za reviziju dužno je da izveštava pravno lice kod kojeg obavlja reviziju, odnosno Komisiju za reviziju koju je pravno lice dužno da obrazuje u skladu sa članom 43. ovog zakona, o ključnim pitanjima koja proizlaze iz obavljanja revizije, a posebno, i o značajnim nedostacima interne kontrole u vezi sa procesom finansijskog izveštavanja.

Društvo za reviziju, koje obavlja reviziju kod društava od javnog interesa dužno je da jednom godišnje, u pisanom obliku, potvrdi svoju nezavisnost prema društvu čiju reviziju finansijskih izveštaja obavlja i obavesti Komisiju za reviziju iz člana 43. ovog zakona o dodatnim uslugama kod tog društva, kao i da raspravlja o mogućim pretnjama njegovoj nezavisnosti i zaštitnim mehanizmima protiv tih pretnji.

IV KOMISIJA ZA REVIZIJU U PRIVREDNOM DRUŠTVU I INTERNI REVIZOR

Obrazovanje i sastav Komisije za reviziju

Član 43

Društva od javnog interesa dužna su da imaju Komisiju za reviziju (odbor za praćenje poslovanja).

Komisija za reviziju obavlja poslove u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Izuzetno od stava 1. ovog člana društva od javnog interesa koja u skladu sa posebnim propisima imaju tela sa nadležnostima Komisije za reviziju iz stava 2. ovog člana, nisu dužna da je obrazuju u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana društva od javnog interesa koja su zavisna društva, tj. članovi grupe društava koja na nivou grupe, imaju Komisiju za reviziju i koja nadležnosti iz stava 2. ovog člana obavljaju na nivou grupe, nisu dužna da je obrazuju u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.

Komisiju za reviziju čine najmanje tri člana koji se imenuju u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva.

Ovlašćeni interni revizor

Član 44

Pravno lice može da poveri obavljanje poslova interne revizije licu koje ima sertifikat Komore o stečenom zvanju ovlašćeni interni revizor.

Zvanje ovlašćeni interni revizor može da stekne lice koje:

1) ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;

2) ima radno iskustvo na poslovima zakonske revizije ili interne revizije, u trajanju od tri godine, odnosno radno iskustvo u trajanju od pet godina na poslovima računovodstva;

3) ima položen ispit za sticanje ovog zvanja u skladu sa programom Komore;

4) nije osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje ovih poslova, u smislu člana 5. ovog zakona.

Pod radnim iskustvom za polaganje ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor, smatra se iskustvo stečeno u radnom odnosu na neodređeno ili na određeno vreme.

V KOMORA OVLAŠĆENIH REVIZORA

Status i sedište Komore

Član 45

Komora je nezavisna profesionalna organizacija licenciranih ovlašćenih revizora zaposlenih u društvima za reviziju, društava za reviziju i samostalnih revizora, koja ima svojstvo pravnog lica, sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom i statutom Komore.

Komora ima račun.

Sedište Komore je u Beogradu.

Komora može da ima ogranke u skladu sa statutom.

Komora se registruje u Agenciji za privredne registre, u skladu sa zakonom.

Članstvo u Komori

Član 46

Članstvo u Komori obavezno je za društva za reviziju, samostalne revizore i licencirane ovlašćene revizore zaposlene u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog revizora.

Društvo za reviziju i samostalni revizor stiču članstvo u Komori danom upisa u Registar društava za reviziju i samostalnih revizora.

Licencirani ovlašćeni revizor stiče članstvo u Komori danom upisa u Registar licenciranih ovlašćenih revizora.

Društvu za reviziju i samostalnom revizoru prestaje članstvo u Komori danom podnošenja zahteva za brisanje iz registra članova Komore, kao i u drugim slučajevima u skladu sa ovim zakonom i statutom Komore.

Licenciranom ovlašćenom revizoru prestaje članstvo u Komori danom brisanja iz registra iz stava 3. ovog člana.

Povereni poslovi Komore

Član 47

Komora obavlja sledeće poslove kao javna ovlašćenja:

1) donosi i sprovodi program ispita za sticanje zvanja ovlašćeni revizor, organizuje ispite za sticanje zvanja ovlašćeni revizor i izdaje sertifikat za zvanje ovlašćeni revizor;

2) uređuje bliže uslove i postupak za oslobađanje polaganja ispita iz člana 9. ovog zakona;

3) donosi program kontinuiranog profesionalnog usavršavanja i organizuje stručno usavršavanje licenciranih ovlašćenih revizora;

4) propisuje minimum radne dokumentacije koja čini sadržaj metodologije;

5) vodi Registar licenciranih ovlašćenih revizora;

6) vodi Registar društava za reviziju i samostalnih revizora;

7) vodi Registar izrečenih mera;

8) vodi Registar članova Komore;

9) utvrđuje visinu članarine za članove Komore;

10) utvrđuje iznos nadoknade za upis u registre Komore, nadoknade za ispite koje sprovodi Komora, nadoknade za izdavanje izvoda iz registara, uverenja i potvrda o evidencijama koje Komora vodi, kao i ostale nadoknade propisane opštim aktima Komore;

11) utvrđuje visinu posebnog doprinosa za obavljanje kontrole kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

12) donosi godišnji plan provere kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

13) donosi metodologiju za proveru kvaliteta obavljenih revizija, proveru kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

14) obavlja kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.

Poslove iz stava 1. ovog člana Komora obavlja kao poverene poslove.

Akt iz stava 1. tačka 1) ovog člana donosi se uz prethodnu saglasnost Odbora za javni nadzor i Ministarstva.

Akta iz stava 1. tač. 2)-4) i tač. 9)-13) ovog člana donose se uz prethodnu saglasnost Ministarstva, koje pre davanja saglasnosti pribavlja mišljenje Odbora za javni nadzor.

Ostali poslovi Komore

Član 48

Pored poslova iz člana 47. ovog zakona, Komora obavlja i sledeće poslove:

1) donosi Kodeks profesionalne etike revizora;

2) prati primenu MSR;

3) donosi program ispita za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor, organizuje ispite za sticanje zvanja ovlašćeni interni revizor i izdaje sertifikat za zvanje ovlašćeni interni revizor;

4) stara se o ugledu članova Komore, odnosno o obavljanju poslova revizije u skladu sa Kodeksom profesionalne etike revizora;

5) pruža stručnu pomoć članovima Komore;

6) donosi finansijski plan Komore;

7) dostavlja Ministarstvu i Odboru za javni nadzor godišnji finansijski izveštaj sa mišljenjem revizora i godišnji izveštaj o radu;

8) sarađuje i pruža stručnu pomoć Ministarstvu i Odboru za javni nadzor u obavljanju poslova u skladu sa ovim zakonom;

9) obavlja i druge poslove u skladu sa ovim zakonom i statutom.

Na finansijski plan Komore saglasnost daje Ministarstvo po prethodno pribavljenom mišljenju Odbora za javni nadzor.

Zaštita podataka

Član 49

Komora je dužna da čuva kao poverljive sve podatke, činjenice i okolnosti koje je pribavila u obavljanju poslova u skladu sa odredbama ovog zakona.

Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i na članove organa Komore, zaposlene i bivše zaposlene u Komori, odnosno na druga lica kojima su prilikom rada u Komori bili dostupni poverljivi podaci.

Poslovne tajne čuvaju se u skladu sa ovim zakonom, osim ako posebnim propisima nije drukčije uređeno.

Finansiranje Komore

Član 50

Komora stiče sredstva za rad od:

1) članarine koju plaćaju članovi Komore;

2) nadoknade za upis u registre Komore;

3) posebnog doprinosa za obavljanje kontrole kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

4) drugih izvora, u skladu sa zakonom i aktima Komore.

Sredstva Komore

Član 51

Sredstva Komore vode se na računu Komore.

Komora na posebnom podračunu vodi sredstva namenjena za kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.

Za raspolaganje sredstvima Komore odgovoran je Generalni sekretar, a izuzetno lice koje on ovlasti.

Komora odgovara za svoje obaveze celokupnom imovinom kojom raspolaže.

Statut Komore

Član 52

Statutom Komore bliže se uređuju: poslovi koje Komora obavlja u okviru zakonskih ovlašćenja; način obavljanja poslova Komore; unutrašnja organizacija i rad Komore; sastav, način i postupak izbora i nadležnost organa Komore; prava i dužnosti društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora kao članova Komore; kao i druga pitanja od značaja za rad i organizaciju Komore, u skladu sa ovim zakonom.

Na statut Komore u delu koji se odnosi na obavljanje javnih ovlašćenja iz člana 47. ovog zakona saglasnost daje Ministarstvo po prethodno pribavljenom mišljenju Odbora za javni nadzor.

Objavljivanje dokumenata

Član 53

Komora je dužna da objavi u “Službenom glasniku Republike Srbije”:

1) statut;

2) akte iz člana 47. stav 1. tačka 1) i tač. 9)-11) ovog zakona.

Opšti akti i drugi akti koje Komora donosi u skladu sa ovim zakonom i statutom objavljuju se na internet stranici Komore.

Organi Komore

Član 54

Organi Komore jesu:

1) Skupština;

2) Savet;

3) Nadzorni odbor;

4) Generalni sekretar;

5) Etički odbor;

6) Komisija za kontrolu kvaliteta;

7) drugi organi Komore.

Mandat članova organa Komore iz stava 1. tač. 2)-6) ovog člana traje četiri godine, sa mogućnošću ponovnog izbora.

Nadležnost i način rada organa Komore utvrđuju se ovim zakonom i statutom.

Ograničenja za izbor u organe Komore

Član 55

Generalni sekretar, članovi Saveta i Nadzornog odbora ne mogu biti lica izabrana, postavljena ili imenovana na funkciju u državnom organu, organu teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave.

Skupština

Član 56

Skupština je najviši organ Komore.

Skupština:

1) donosi statut i druge opšte akte Komore;

2) donosi Kodeks profesionalne etike revizora;

3) utvrđuje godišnji program rada i finansijski plan;

4) donosi poslovnik o svom radu i poslovnik o radu radnih tela koje obrazuje;

5) bira i razrešava članove organa i tela u sastavu Komore u skladu sa ovim zakonom i statutom, osim člana Saveta koga imenuje ministar nadležan za poslove finansija;

6) utvrđuje visinu članarine za članove Komore;

7) utvrđuje iznos nadoknade za upis u registre Komore, nadoknade za ispite koje sprovodi Komora, nadoknade za izdavanje izvoda iz registara, uverenja i potvrda o evidencijama koje Komora vodi, kao i ostale nadoknade propisane opštim aktima Komore;

8) utvrđuje visinu posebnog doprinosa za obavljanje kontrole kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

9) razmatra izveštaje o radu organa Komore;

10) usvaja finansijske izveštaje i godišnji izveštaj o radu, kao i druge izveštaje koje dostavlja Savet i Nadzorni odbor Komore;

11) obavlja druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.

Skupština ima predsednika i potpredsednika koji se biraju iz redova članova Skupštine na period od četiri godine, a ista lica mogu biti ponovo birana najviše još jedanput.

Predsednik skupštine predstavlja skupštinu, saziva sednice skupštine i vrši druge poslove u skladu sa ovim zakonom i statutom.

Licencirani ovlašćeni revizori imaju po jedan glas pri odlučivanju na Skupštini Komore.

Na izbor, odnosno razrešenje članova organa i tela u sastavu Komore iz stava 2. tačka 5) ovog člana, saglasnost daje Ministarstvo po prethodno pribavljenom mišljenju Odbora za javni nadzor.

Savet

Član 57

Savet:

1) sprovodi odluke Skupštine;

2) utvrđuje predlog statuta i drugih opštih akata Komore;

3) utvrđuje predlog programa rada i razvoja Komore i prati njihovo sprovođenje;

4) utvrđuje predlog finansijskog plana Komore i stara se o njegovom izvršenju;

5) utvrđuje minimalni oblik i sadržaj radne dokumentacije koja je sastavni deo metodologije za obavljanje revizije u skladu sa MSR;

6) utvrđuje metodologiju obavljanja provere kvaliteta obavljenih revizija, provere kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

7) daje prethodno mišljenje na opšti akt kojim se uređuje metodologija obavljanja revizije iz člana 14. ovog zakona;

8) obaveštava Odbor za javni nadzor o nastupanju uslova za oduzimanje licenci i dozvola za obavljanje revizije;

9) obaveštava Odbor za javni nadzor o sprovedenim postupcima kontrole kvaliteta i predlaže mere u skladu sa ovim zakonom;

10) donosi akte u skladu sa statutom;

11) obavlja i druge stručne poslove za razvoj revizorske profesije u skladu sa statutom.

Savet ima sedam članova, i to:

1) predsednika, potpredsednika i četiri člana koje bira Skupština iz reda licenciranih ovlašćenih revizora;

2) jednog člana koga imenuje ministar nadležan za poslove finansija.

Iz istog društva za reviziju može biti izabran samo jedan član Saveta.

Nadzorni odbor

Član 58

Nadzorni odbor obavlja kontrolu poslovanja i unutrašnji nadzor nad radom Komore.

Članove nadzornog odbora i predsednika nadzornog odbora bira i razrešava Skupština iz reda svojih članova.

Generalni sekretar

Član 59

Generalni sekretar:

1) rukovodi Komorom, predstavlja i zastupa Komoru;

2) odgovara za zakonitost rada i poslovanje Komore;

3) priprema godišnji program rada i finansijski plan Komore;

4) podnosi Savetu izveštaje o izvršenju godišnjeg programa rada i finansijskog plana Komore;

5) izvršava odluke organa Komore;

6) odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u stručnoj službi Komore;

7) donosi pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u Komori;

8) obavlja druge poslove određene ovim zakonom i statutom.

Za Generalnog sekretara može biti izabrano lice koje ispunjava sledeće uslove:

1) da ima stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;

2) da ima najmanje pet godina radnog iskustva na rukovodećim poslovima;

3) da je državljanin Republike Srbije;

4) da nije osuđivano za krivična dela, koja ga čine nedostojnim za obavljanje ovih poslova, u smislu člana 5. ovog zakona.

Generalnog sekretara bira Skupština.

Etički odbor

Član 60

Etički odbor:

1) daje mišljenje o radu članova Komore u skladu sa Kodeksom profesionalne etike revizora;

2) promoviše principe profesionalne etike radi uspostavljanja etičkog ponašanja članova Komore u obavljanju revizije;

3) obavlja druge poslove u vezi sa primenom i poštovanjem Kodeksa profesionalne etike revizora.

Sastav Etičkog odbora, izbor predsednika i članova, kao i način rada, bliže se uređuju statutom.

Komisija za kontrolu kvaliteta

Član 61

Komisija za kontrolu kvaliteta utvrđuje godišnji plan provere kvaliteta obavljenih revizija i prati njegovu primenu, razmatra izveštaje o obavljenim kontrolama kvaliteta, predlaže mere za otklanjanje nepravilnosti utvrđene u postupku kontrole kvaliteta i obavlja druge poslove u skladu sa ovim zakonom i statutom.

Stručna služba Komore

Član 62

Radi obavljanja stručnih, administrativnih i drugih poslova Komora obrazuje stručnu službu.

U pogledu prava, obaveza i odgovornosti po osnovu rada zaposlenih u stručnoj službi Komore primenjuju se propisi kojima se uređuje rad.

Organizacija, rad i nadležnost stručne službe Komore uređuje se statutom.

Registri Komore

Član 63

Komora vodi:

1) Registar članova Komore;

2) Registar društava za reviziju i samostalnih revizora;

3) Registar licenciranih ovlašćenih revizora;

4) Registar izrečenih mera.

Komora je dužna da po prijemu rešenja iz člana 13. ovog zakona, bez odlaganja upiše društvo za reviziju, odnosno samostalnog revizora u registar iz stava 1. tačka 2) ovog člana.

Komora je dužna da po prijemu rešenja iz člana 7. ovog zakona bez odlaganja upiše licenciranog ovlašćenog revizora u registar iz stava 1. tačka 3) ovog člana.

Pravo da obavljaju reviziju, društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor i licencirani ovlašćeni revizor, stiču danom upisa u registre iz stava 1. tač. 1)-3) ovog člana.

Registri iz stava 1. ovog člana vode se na srpskom jeziku.

Registri iz stava 1. redovno se ažuriraju i objavljuju na internet stranici Komore.

Registri iz stava 1. ovog člana su javne knjige.

Način vođenja registara iz stava 1. ovog člana bliže uređuje Komora.

Registar društava za reviziju i samostalnih revizora

Član 64

Registar društava za reviziju i samostalnih revizora sadrži:

1) poslovno ime, adresu, matični broj, PIB i pravnu formu;

2) kontakt podatke i internet adresu;

3) adresu svake filijale i povezanog lica u zemlji i u inostranstvu;

4) ime i prezime i registarski broj svih licenciranih ovlašćenih revizora koji su zaposleni u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog revizora;

5) podatke o osnivačima, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata;

6) podatke o direktoru, odnosno o članovima organa upravljanja, u skladu sa propisima o registraciji privrednih subjekata;

7) podatke o članstvu u mreži;

8) sve ostale registracije društva za reviziju, odnosno samostalnog revizora kod nadležnih organa država članica i nadležnih organa trećih zemalja, uključujući naziv organa za registraciju i registarski broj ako postoji.

Društva za reviziju, odnosno samostalni revizori dužni su da obaveštavaju Komoru o promenama svih činjenica i okolnosti na osnovu kojih su upisani u registar iz stava 1. ovog člana, u roku od osam dana od dana nastanka promena.

Podaci koji se dostavljaju Komori moraju da budu potpisani od strane lica ovlašćenog za zastupanje društva za reviziju, odnosno od strane samostalnog revizora.

Podaci koji se dostavljaju Komori, a koje dostavljaju revizorska društva država članica i revizorska društva trećih zemalja moraju da budu prevedeni na srpski jezik od strane ovlašćenog lica u skladu sa zakonom.

Sadržina izveštaja koji se dostavlja Komori

Član 65

Društva za reviziju, odnosno samostalni revizori dužni su da Komori, najmanje jednom godišnje do kraja marta tekuće godine, dostave izveštaj sa podacima o:

1) imaocima akcija i udela u društvu za reviziju, kao i o sticanju i promeni vlasnika akcija, odnosno udela;

2) ulaganjima na osnovu kojih su društva za reviziju, odnosno samostalni revizori direktno ili indirektno stekli učešće u drugom pravnom licu;

3) promenama statuta ili osnivačkog akta;

4) načinu izračunavanja osiguranja iz člana 18. ovog zakona i polisi osiguranja;

5) zaposlenima;

6) spisku svih ugovora o reviziji finansijskih izveštaja, po vrstama revizije, koje su društva za reviziju, odnosno samostalni revizori zaključili sa obveznicima revizije u izveštajnom periodu, kao i spisku svih ugovora o reviziji finansijskih izveštaja koji su raskinuti uz odgovarajuće obrazloženje, nezavisno od toga koja je strana raskinula ugovor;

7) broju izveštaja o reviziji koje je potpisao svaki licencirani ovlašćeni revizor;

8) drugim informacijama koje su potrebne za planiranje i sprovođenje kontrole kvaliteta i drugih aktivnosti Komore.

U godišnji izveštaj iz stava 1. ovog člana uključuju se svi podaci u periodu od 1. januara do 31. decembra prethodne godine.

Registar licenciranih ovlašćenih revizora

Član 66

Registar licenciranih ovlašćenih revizora sadrži:

1) ime, prezime i registarski broj licence;

2) naziv, adresu, internet adresu i registarski broj društva za reviziju u kojem je licencirani ovlašćeni revizor zaposlen ili sa kojim je povezan kao partner ili na neki drugi način;

3) sve ostale registracije licenciranog ovlašćenog revizora kod nadležnih organa država članica i nadležnih organa trećih zemalja, uključujući naziv organa za registraciju i registarski broj ako postoji;

4) datum izdavanja, odnosno produženja licence.

Licencirani ovlašćeni revizor dužan je da obaveštava Komoru o promenama svih činjenica i okolnosti na osnovu kojih je upisan u registar iz stava 1. ovog člana u roku od osam dana od dana nastanka promene.

Podaci koji se dostavljaju Komori moraju da budu potpisani od strane licenciranih ovlašćenih revizora.

Podaci koji se dostavljaju Komori, a koje dostavljaju revizori država članica i revizori trećih zemalja moraju da budu prevedeni na srpski jezik od strane ovlašćenog lica u skladu sa zakonom.

Brisanje društava za reviziju i samostalnih revizora iz registra

Član 67

Brisanje društava za reviziju i samostalnih revizora iz registra koji se vodi u skladu sa članom 63. stav 1. tačka 2) ovog zakona vrši se na osnovu rešenja Ministarstva o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije, u skladu sa ovim zakonom.

Kad rešenje iz stava 1. ovog člana bude izvršno, Ministarstvo dostavlja primerak rešenja Komori i Agenciji za privredne registre.

Brisanje licenciranih ovlašćenih revizora iz registra

Član 68

Brisanje licenciranih ovlašćenih revizora iz registra koji se vodi u skladu sa članom 63. stav 1. tačka 3) ovog zakona vrši se na osnovu rešenja Ministarstva o oduzimanju licence za obavljanje revizije, kao i u slučaju kada se rešenje o izdavanju licence stavi van snage, u skladu sa ovim zakonom.

Kad rešenje iz stava 1. ovog člana bude izvršno, Ministarstvo dostavlja primerak rešenja Komori.

Javnost rada Komore

Član 69

Komora je dužna da obaveštava javnost o svim pitanjima iz nadležnosti Komore.

Komora je dužna da obaveštava Ministarstvo i Odbor za javni nadzor o disciplinskim postupcima koji se vode protiv članova Komore pred nadležnim organima Komore.

Ako se u disciplinskim postupcima ustanovi da postoji sumnja da je izvršeno krivično delo, Komora je dužna da obavesti i nadležne pravosudne organe.

Komora je dužna da na zahtev organa iz st. 2. i 3. ovog člana dostavi potrebne podatke o činjenicama o kojima ima saznanje.

Nadzor nad radom Komore

Član 70

Nadzor nad zakonitošću rada i akata Komore, obavlja Ministarstvo.

Nadzor nad obavljanjem poslova iz člana 47. stav 1. ovog zakona, u okviru delokruga utvrđenog ovim zakonom, obavljaju Ministarstvo i Odbor za javni nadzor.

U obavljanju nadzora iz st. 1. i 2. ovog člana Ministarstvo i Odbor za javni nadzor mogu, da traže od Komore odgovarajuće izveštaje i podatke, odnosno mogu da izvrše neposredan uvid u rad Komore.

Komora je dužna da izveštaje i podatke iz stava 3. ovog člana dostavi Ministarstvu i Odboru za javni nadzor u roku od 15 dana od dana kada su podaci zatraženi.

U obavljanju nadzora nad javnim ovlašćenjima Komore primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje državna uprava.

VI KONTROLA KVALITETA RADA DRUŠTAVA ZA REVIZIJU, SAMOSTALNIH REVIZORA I LICENCIRANIH OVLAŠĆENIH REVIZORA

Predmet kontrole

Član 71

Komora obavlja kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora radi provere da li se pri obavljanju revizije postupa u skladu sa MSR i odredbama ovog zakona.

Kontrola kvaliteta rada obavlja se na objektivan način i u postupku koji isključuje bilo kakav sukob interesa između lica koja obavljaju proveru kvaliteta rada i društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.

Kontrola kvaliteta rada podleže nadzoru koji obavlja Odbor za javni nadzor.

U postupku kontrole kvaliteta rada primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije uređeno.

Za finansiranje kontrole kvaliteta rada koriste se sredstva Komore, posebno izdvojena za ovu namenu, osim u slučaju iz člana 72. st. 6. i 7. ovog zakona kada se kontrola kvaliteta finansira iz budžeta Republike Srbije.

Način obavljanja kontrole

Član 72

Kontrola kvaliteta rada društva za reviziju se obezbeđuje:

1) praćenjem, prikupljanjem i proverom izveštaja i obaveštenja koja Komori podnose društva za reviziju, samostalni revizori i licencirani ovlašćeni revizori, u skladu sa ovim zakonom;

2) obavljanjem pregleda poslovanja društava za reviziju;

3) izricanjem mera u postupku kontrole kvaliteta, u skladu sa ovim zakonom.

Obavljanje pregleda poslovanja društava za reviziju i samostalnih revizora iz stava 1. tačka 2) ovog člana obuhvata:

1) pregled internog sistema kontrole kvaliteta;

2) proveru nezavisnosti licenciranog ovlašćenog revizora, samostalnog revizora i društva za reviziju u odnosu na obveznika revizije;

3) proveru usklađenosti postupaka revizije sa MSR;

4) ocene kvaliteta u pogledu angažovanih resursa (sastav revizorskog tima i radni sati);

5) pregled obračunatih cena za usluge revizije;

6) neposrednu proveru kvaliteta rada licenciranog ovlašćenog revizora.

Pregledom internog sistema kontrole kvaliteta iz stava 2. tačka 1) ovog člana utvrđuje se da li društvo za reviziju i samostalni revizor ima uspostavljene odgovarajuće smernice i postupke za:

1) preuzimanje odgovornosti povezane sa kvalitetom obavljenog rada;

2) poštovanje etičkih zahteva;

3) uspostavljanje i održavanje odnosa sa obveznicima revizije finansijskih izveštaja, kao i za druge usluge;

4) formiranje revizorskih timova;

5) obavljanje revizije u skladu sa MSR;

6) obezbeđivanje da smernice i postupci povezani sa internim procedurama za kontrolu kvaliteta funkcionišu uspešno i da se poštuju u praksi.

Neposredna provera kvaliteta rada licenciranog ovlašćenog revizora iz stava 2. tačka 6) ovog člana obavlja se tako što se pregleda celokupna radna dokumentacija o obavljenoj reviziji kod najmanje jednog obveznika revizije.

Lica koja obavljaju kontrolu kvaliteta rada dužna su da obezbede potreban broj odabranih revizorskih dokumenata, odnosno uzoraka za testiranje, kako bi predmetna provera bila kvalitetna i sveobuhvatna, primenjujući MSR i zahteve vezane za nezavisnost njihovog rada.

Odbor za javni nadzor može da predloži Ministarstvu da izda nalog licima iz stava 5. ovog člana da izvrše vanrednu kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.

Odbor za javni nadzor može da predloži vanrednu kontrolu kvaliteta u smislu stava 6. ovog člana, po dobijanju obaveštenja od Narodne banke Srbije, odnosno Komisije za hartije od vrednosti da postoji osnovana sumnja da društvo za reviziju ne obavlja reviziju u skladu sa ovim zakonom i MSR.

Učestalost kontrole

Član 73

Komora obavlja kontrolu kvaliteta rada kod društava za reviziju i samostalnih revizora najmanje jednom u šest godina, odnosno najmanje jednom u tri godine kod društva za reviziju koje obavlja reviziju društava od javnog interesa.

Kontrola kvaliteta, iz stava 1. ovog člana, može se obavljati i češće, naročito u odnosu na društva za reviziju, odnosno samostalne revizore kojima su izricane mere u postupku kontrole.

Komora je dužna da o kontroli kvaliteta rada pisanim putem obavesti društvo za reviziju najkasnije 15 dana pre početka kontrole.

Lica koja obavljaju kontrolu

Član 74

Kontrolu kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora obavljaju lica zaposlena u Komori na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom, licencirani ovlašćeni revizori sa najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima revizije.

Lica, koja obavljaju kontrolu kvaliteta rada iz stava 1. ovog člana, dužna su da završe dodatnu obuku prema programu koji utvrdi Komora.

Obaveze društva za reviziju i samostalnog revizora u postupku kontrole

Član 75

Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor, kod kojeg se obavlja kontrola kvaliteta rada, dužno je da omogući ovlašćenom licu Komore pregled revizorskih izveštaja, radne dokumentacije, kao i druge dokumentacije na osnovu koje su revizorski izveštaji sastavljeni.

Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor, kod kojeg se obavlja kontrola kvaliteta rada, dužno je da, na zahtev ovlašćenog lica Komore, omogući kontrolu kvaliteta rada u svom sedištu.

Izveštaj o kontroli

Član 76

O obavljenoj kontroli kvaliteta rada sastavlja se izveštaj koji sadrži značajne nalaze i zaključke i dostavlja se Komisiji za kontrolu kvaliteta Komore i društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru kod kojeg se vrši kontrola kvaliteta rada, osim u slučaju iz člana 72. st. 6. i 7. kada se izveštaj dostavlja i Ministarstvu i Odboru za javni nadzor.

Jednom godišnje Komora, po prethodno pribavljenom mišljenju Odbora za javni nadzor, objavljuje ukupne rezultate provere kvaliteta rada društava za reviziju i samostalnih revizora na svojoj internet stranici.

Mere u postupku kontrole kvaliteta rada društava za reviziju i samostalnih revizora

Član 77

Ako Komora u postupku kontrole kvaliteta rada utvrdi da društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i drugim pravilima revizorske struke, dužna je da Odboru za javni nadzor dostavi izveštaj o obavljenoj kontroli sa predlogom mera.

Na predlog Odbora za javni nadzor Ministarstvo može da preduzme sledeće mere:

1) naloži otklanjanje utvrđenih nepravilnosti;

2) odredi dodatne mere;

3) uslovno oduzme dozvolu za obavljanje revizije;

4) oduzme dozvolu za obavljanje revizije.

Ministarstvo rešenjem izriče mere iz stava 2. ovog člana.

Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana, ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor, u skladu sa zakonom.

Rešenje o izricanju mere iz stava 3. ovog člana, Ministarstvo dostavlja Komori, narednog dana od dana kada ovo rešenje postane izvršno.

Komora je dužna da rešenje o izricanju mere iz stava 3. ovog člana bez odlaganja upiše u Registar izrečenih mera.

Otklanjanje utvrđenih nepravilnosti

Član 78

Ministarstvo rešenjem nalaže otklanjanje utvrđenih nepravilnosti:

1) ako vlasnička struktura i upravljanje društvom za reviziju nije u skladu sa odredbama ovog zakona, odnosno ako samostalni revizor postupa suprotno članu 16. ovog zakona;

2) ako društvo za reviziju ne objavi izveštaj o transparentnosti u skladu sa članom 20. ovog zakona;

3) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor obavlja dodatne usluge suprotno članu 35. ovog zakona;

4) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne dostavlja obaveštenja i izveštaje u smislu člana 64. stav 2. i člana 65. ovog zakona;

5) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne ispunjava uslove za izdavanje dozvole za obavljanje revizije;

6) ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor ne obavlja reviziju u skladu sa odredbama ovog zakona.

Sadržina rešenja

Član 79

Rešenje kojim se nalaže otklanjanje nepravilnosti naročito sadrži:

1) opis nepravilnosti čije je otklanjanje utvrđeno rešenjem;

2) rok u kome je društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor dužan da otkloni nepravilnosti i da dostavi izveštaj o otklanjanju nepravilnosti;

3) način otklanjanja nepravilnosti;

4) dokaze o otklanjanju nepravilnosti koje je društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor dužan da dostavi Komori.

Izveštaj o otklanjanju nepravilnosti

Član 80

Društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor dužan je da u roku koji ne može biti kraći od 15 dana, niti duži od 60 dana otkloni utvrđene nepravilnosti i da Odboru za javni nadzor podnese izveštaj koji sadrži opis preduzetih mera, kao i da priloži dokaze o otklanjanju nepravilnosti.

Dodatne mere

Član 81

Ministarstvo rešenjem nalaže dodatnu meru ako utvrdi da:

1) društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor nije postupio u skladu sa rešenjem kojim je naloženo otklanjanje nepravilnosti;

2) je licenciranom ovlašćenom revizoru koji u društvu za reviziju, odnosno kod samostalnog revizora obavlja poslove revizije, oduzeta licenca;

3) je društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor u poslednje dve godine više od četiri puta prekršio dužnost pravovremenog i pravilnog podnošenja izveštaja, odnosno obaveštavanja, ili je na drugi način ometao obavljanje kontrole kvaliteta nad njegovim poslovanjem.

Dodatnom merom nalaže se društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru da sprovede mere:

1) poboljšanje sistema internih kontrola kvaliteta u obavljanju revizije;

2) poboljšanje postupka internog nadzora nad poverljivim podacima;

3) druge mere u skladu sa ovim zakonom, MSR i pravilima revizije.

Oduzimanje dozvole za obavljanje revizije

Član 82

Ministarstvo rešenjem oduzima dozvolu za obavljanje revizije:

1) ako je izdata na osnovu neistinitih podataka;

2) ako društvo za reviziju prestane da ispunjava uslove iz člana 11. ovog zakona, odnosno ako samostalni revizor izgubi licencu za obavljanje revizije;

3) ako se broj licenciranih ovlašćenih revizora smanji ispod propisanog broja, a društvo za reviziju, u roku od tri meseca od nastanka promene, ne poveća broj licenciranih ovlašćenih revizora do broja propisanog ovim zakonom i o tome ne obavesti Komoru i Ministarstvo;

4) ako ne otkloni nepravilnosti, odnosno ne sprovede dodatne mere u roku koji odredi Ministarstvo;

5) ako sastavi revizorski izveštaj koji se ne zasniva na stvarnim činjenicama;

6) ako mu je odlukom nadležnog suda zabranjeno obavljanje delatnosti revizije;

7) ako osnivač donese odluku o prestanku obavljanja delatnosti revizije finansijskih izveštaja, kao i u slučajevima prestanka privrednog društva, odnosno preduzetnika u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;

8) u drugim slučajevima utvrđenim ovim zakonom.

Kad rešenje o oduzimanju dozvole postane izvršno, Ministarstvo dostavlja primerak rešenja Komori i Agenciji za privredne registre.

Rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije

Član 83

Rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije naročito sadrži:

1) naziv i sedište društva za reviziju, odnosno ime i prezime, datum rođenja (matični broj) i adresu samostalnog revizora kojem se oduzima dozvola;

2) opis radnji, postupaka ili okolnosti na osnovu kojih se oduzima dozvola;

3) obrazloženje o oduzimanju dozvole, sa oznakom broja i datuma izdavanja dozvole.

Rešenje o oduzimanju dozvole za obavljanje revizije dostavlja se društvu za reviziju, odnosno samostalnom revizoru, Komori, kao i nadležnom organu države članice, odnosno treće zemlje u kojoj je društvo za reviziju dobilo dozvolu za obavljanje revizije.

Uslovno oduzimanje dozvole za obavljanje revizije

Član 84

Ministarstvo rešenjem o uslovnom oduzimanju dozvole za obavljanje revizije, može da odredi da dozvola neće biti oduzeta ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor, kojem je izrečena takva mera, u periodu koji predloži Odbor za javni nadzor, a koji ne može biti kraći od šest meseci i duži od dve godine, ne učini novu povredu ovog zakona kod obavljanja revizije.

Ministarstvo će ukinuti rešenje o uslovnom oduzimanju dozvole za obavljanje revizije i oduzeti dozvolu ako društvo za reviziju, odnosno samostalni revizor kojem je izrečena mera uslovnog oduzimanja dozvole u periodu određenom rešenjem iz stava 1. ovog člana učini novu povredu ovog zakona kod obavljanja revizije.

Mere u postupku kontrole kvaliteta rada licenciranih ovlašćenih revizora

Član 85

Ako Komora u postupku kontrole kvaliteta rada utvrdi da licencirani ovlašćeni revizor ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i drugim pravilima revizije, dužna je da Odboru za javni nadzor dostavi izveštaj o obavljenoj kontroli sa predlogom mera.

Na predlog Odbora za javni nadzor Ministarstvo može da preduzme sledeće mere:

1) izda nalog za otklanjanje nepravilnosti;

2) izrekne javnu opomenu;

3) uslovno oduzme licencu;

4) oduzme licencu.

Ministarstvo rešenjem izriče mere iz stava 2. ovog člana.

Protiv rešenja iz stava 3. ovog člana, ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor, u skladu sa zakonom.

Rešenje o izricanju mere iz stava 3. ovog člana, Ministarstvo dostavlja Komori, narednog dana od dana kada ovo rešenje postane izvršno.

Komora je dužna da rešenje o izricanju mere iz stava 3. ovog člana bez odlaganja upiše u Registar izrečenih mera.

U postupku kontrole kvaliteta rada licenciranih ovlašćenih revizora shodno se primenjuju odredbe čl. 75, 76, 78-80, 82. i 83. ovog zakona.

Opomena

Član 86

Ministarstvo rešenjem izriče licenciranom ovlašćenom revizoru opomenu ako licencirani ovlašćeni revizor ne postupa u skladu sa pravilima revizije i nema uslova za oduzimanje licence, odnosno za uslovno oduzimanje licence.

Uslovno oduzimanje licence

Član 87

Ministarstvo rešenjem o oduzimanju licence može da odredi da licenca neće biti oduzeta ako lice, kojem je izrečena takva mera, u periodu koji odredi Ministarstvo, i koji ne može biti kraći od šest meseci i duži od dve godine, ne učini novu povredu ovog zakona kod obavljanja revizije.

Ministarstvo će ukinuti rešenje o uslovnom oduzimanju licence i oduzeti licencu ako lice, kojem je izrečena mera uslovnog oduzimanja licence, u određenom periodu učini novu povredu ovog zakona kod obavljanja revizije zbog kojeg je moguće oduzimanje licence, odnosno izricanje opomene.

Oduzimanje licence

Član 88

Ministarstvo rešenjem oduzima licencu ovlašćenom revizoru:

1) ako je licenca dobijena navođenjem neistinitih podataka;

2) ako je lice pravosnažno osuđeno za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje ovih poslova, u smislu člana 5. ovog zakona.

Ministarstvo rešenjem oduzima licencu ako licencirani ovlašćeni revizor pri obavljanju revizije:

1) postupa suprotno čl. 34. i 41. ovog zakona;

2) postupa suprotno pravilima revizije i ako zbog toga revizorski izveštaj koji je potpisao sadrži nedostatke, odnosno dovodi u zabludu korisnike revizorskog izveštaja;

3) ne poštuje obavezu zaštite poverljivih podataka;

4) ako ne postupa u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa koji uređuju reviziju finansijskih izveštaja.

Ministarstvo će staviti van snage rešenje o izdavanju licence:

1) na lični zahtev licenciranog ovlašćenog revizora;

2) u slučaju gubitka poslovne sposobnosti;

3) u slučaju smrti.

VII ODBOR ZA JAVNI NADZOR NAD OBAVLJANJEM REVIZIJE

Status

Član 89

Odbor za javni nadzor osniva Vlada u cilju zaštite javnog interesa u radu Komore, društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.

Delokrug rada

Član 90

Odbor za javni nadzor obavlja nadzor nad sprovođenjem kontrole kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora.

Odbor za javni nadzor u okviru nadležnosti utvrđenih ovim zakonom, obavlja nadzor nad:

1) sprovođenjem programa za polaganje, priznavanje i organizovanje ispita za zvanje ovlašćeni revizor;

2) utvrđivanjem i sprovođenjem programa kontinuiranog profesionalnog usavršavanja licenciranih ovlašćenih revizora;

3) izdavanjem, produženjem i oduzimanjem licenci ovlašćenim revizorima;

4) izdavanjem i oduzimanjem dozvola za obavljanje revizije društvima za reviziju i samostalnim revizorima;

5) primenom MSR;

6) primenom Kodeksa profesionalne etike revizora;

7) sprovođenjem disciplinskih postupaka i drugih mera u cilju otklanjanja i sankcionisanja nepravilnosti.

Odbor za javni nadzor daje mišljenje na prevod MSR.

Odbor za javni nadzor obavlja i druge poslove, u skladu sa ovim zakonom.

Odbor za javni nadzor sarađuje sa Komorom, nadzornim organima država članica i sa nadzornim organima trećih zemalja.

Način obavljanja poslova

Član 91

Odbor za javni nadzor obavlja poslove iz člana 90. ovog zakona, tako što:

1) daje saglasnosti i mišljenja na opšta akta Komore u skladu sa ovim zakonom, prati sprovođenje tih akata i predlaže njihovu izmenu;

2) daje mišljenje na godišnji plan provere kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora koji utvrđuje Komora;

3) daje predlog za vanredne provere kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

4) razmatra godišnji izveštaj o radu Komore, koji je Komora dužna da dostavi u roku od 30 dana od usvajanja na Skupštini;

5) predlaže mere za koje je ovim zakonom ovlašćen.

Mere u postupku nadzora

Član 92

Ako Odbor za javni nadzor oceni da postoji osnovana sumnja da su učinjene određene nezakonitosti i nepravilnosti u radu Komore, može da:

1) zatraži izveštaje i druge podatke o uočenim nepravilnostima;

2) predloži mere radi njihovog otklanjanja;

3) predloži pokretanje postupka za utvrđivanje odgovornosti organa, odnosno zaposlenih u Komori;

4) predloži sazivanje Skupštine Komore;

5) preduzme i druge mere iz svoje nadležnosti.

Ministarstvo, na predlog Odbora za javni nadzor, pokreće inicijativu kod Komore za smenu članova organa Komore iz člana 54. stav 1. tač. 2)-6), ako u radu tih organa utvrdi značajnije nepravilnosti u obavljanju poslova iz čl. 47. i 48. ovog zakona.

Izveštaji i druga akta koji se dostavljaju Odboru za javni nadzor, dostavljaju se preko Ministarstva.

Poslovnik, program rada i izveštaj o radu

Član 93

Odbor za javni nadzor donosi poslovnik kojim se uređuje način rada.

Odbor za javni nadzor objavljuje godišnji program rada i godišnji izveštaj o radu na internet stranici Ministarstva.

Odbor za javni nadzor dostavlja Vladi godišnji izveštaj o radu.

Članovi Odbora za javni nadzor

Član 94

Odbor za javni nadzor ima predsednika i šest članova.

Članove Odbora za javni nadzor imenuje i razrešava Vlada, i to:

1) predsednika i četiri člana – na predlog ministra nadležnog za poslove finansija;

2) jednog člana – na predlog Narodne banke Srbije;

3) jednog člana – na predlog Komisije za hartije od vrednosti.

Za člana Odbora za javni nadzor može biti predloženo lice koje:

1) ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke na studijama drugog stepena u skladu sa zakonom kojim se uređuje visoko obrazovanje, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine;

2) nije zaposleno u Komori i nije član organa Komore;

3) ima najmanje pet godina radnog iskustva na rukovodećem položaju u oblasti računovodstva, revizije, finansija ili prava ili osam godina radnog iskustva u ovim oblastima;

4) nije osuđivano za krivična dela koja ga čine nedostojnim za obavljanje ovih poslova, u smislu člana 5. ovog zakona.

Većina članova Odbora za javni nadzor moraju da budu nepraktičari.

Jedan član Odbora za javni nadzor iz stava 2. tačka 1) ovog člana mora da bude licencirani ovlašćeni revizor sa najmanje deset godina radnog iskustva na zakonskim revizijama.

Predsednik i članovi Odbora za javni nadzor iz stava 2. tačka 1) ovog člana mogu biti imenovani iz reda državnih službenika na položaju, odnosno postavljenih lica.

Članovi Odbora za javni nadzor biraju se na period od četiri godine, a ista lica mogu biti ponovo birana najviše još jedanput.

Članovi Odbora za javni nadzor odlučuju nezavisno i samostalno.

Visinu naknade za rad predsedniku i članovima Odbora za javni nadzor određuje Vlada na predlog Ministarstva.

Stručne i administrativne poslove za potrebe Odbora za javni nadzor obavlja Ministarstvo.

Zaštita podataka

Član 95

Odredbe ovog zakona u vezi sa zaštitom podataka primenjuju se na sadašnje i bivše članove Odbora za javni nadzor.

Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na članove Odbora za javni nadzor i na članove organa Komore kada je reč o razmeni podataka i saradnji sa nadležnim organima država članica vezanih za poslove u skladu sa ovim zakonom.

Način i uslove za razmenu podataka, revizorske dokumentacije i drugih dokumenata utvrđuje Odbor za javni nadzor svojim poslovnikom.

Odredba stava 2. ovog člana primenjuje se na razmenu podataka sa nadležnim organima trećih zemalja, ako je zaključen sporazum o međusobnoj saradnji.

VIII MEĐUNARODNA SARADNJA

Saradnja sa državama članicama

Član 96

Odbor za javni nadzor preko Ministarstva pruža pomoć, dostavlja informacije i sarađuje sa nadležnim organima država članica odgovornim za odobrenje, registraciju, proveru kvaliteta rada i nadzor revizora, odnosno revizorskih društava država članica.

Članovi Odbora za javni nadzor dužni su da, i posle prestanka članstva, kao poverljive čuvaju sve podatke dobijene iz saradnje sa nadležnim organima iz stava 1. ovog člana.

Po prijemu zahteva nadležnih organa država članica za dostavu informacija, Odbor za javni nadzor bez odlaganja pruža sve tražene informacije.

Odbor za javni nadzor preduzima mere neophodne za prikupljanje traženih informacija.

Ako Odbor za javni nadzor nije u mogućnosti da pribavi tražene informacije, o tim razlozima izveštava nadležni organ koji je uputio zahtev.

Odbor za javni nadzor može da odbije zahtev za dostavu informacija:

1) ako njihovo objavljivanje može nepovoljno da utiče na suverenitet, bezbednost ili javni poredak Republike Srbije;

2) ako su pred organima Republike Srbije već pokrenuti sudski postupci u vezi sa istim radnjama protiv društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

3) ako su nadležni organi Republike Srbije već doneli pravosnažnu presudu protiv lica iz tačke 2) ovog stava za iste radnje.

Ako Odbor za javni nadzor dobije podatke od drugih nadležnih organa, te podatke može da upotrebi samo za obavljanje svog rada na osnovu ovog zakona i u okviru upravnih ili sudskih postupaka koji su s tim povezani.

Postupanje Odbora za javni nadzor

Član 97

Ako se u postupku nadzora utvrdi da društva za reviziju, samostalni revizori i licencirani ovlašćeni revizori sprovode ili su sprovodili aktivnosti suprotne odredbama ovog zakona na teritoriji druge države članice, Odbor za javni nadzor će preko Ministarstva obavestiti nadležni organ države članice.

Ako Odbor za javni nadzor primi obaveštenje od nadležnog organa države članice da društva za reviziju, samostalni revizori i licencirani ovlašćeni revizori na teritoriji Republike Srbije sprovode ili su sprovodili aktivnosti suprotne odredbama ovog zakona, preduzeće mere u skladu sa ovim zakonom i o tome će obavestiti organ koji je dostavio obaveštenje.

Ako nadležni organ države članice zahteva sprovođenje kontrole kvaliteta rada društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora u Republici Srbiji, Odbor za javni nadzor može da odbije zahtev za sprovođenje kontrole ili zahteva o učešću predstavnika nadležnog organa druge države članice u sprovođenju kontrole:

1) ako bi takva kontrola mogla nepovoljno da utiče na suverenitet, bezbednost ili javni poredak Republike Srbije;

2) ako su pred organima Republike Srbije već pokrenuti sudski postupci u vezi sa istim radnjama protiv društava za reviziju, samostalnih revizora i licenciranih ovlašćenih revizora;

3) ako su nadležni organi Republike Srbije već doneli pravosnažnu presudu protiv lica iz tačke 2) ovog stava za iste radnje.

U slučaju iz stava 3. tač. 2) i 3) ovog člana Odbor za javni nadzor o pokrenutim postupcima i pravosnažnim presudama obaveštava nadležne organe država članica.

Saradnja sa trećim zemljama

Član 98

Odbor za javni nadzor može da dozvoli da se radna dokumentacija ili drugi dokumenti koju poseduju licencirani ovlašćeni revizori, samostalni revizori i društva za reviziju dostave nadležnim organima treće zemlje pod uslovom:

1) da se radna dokumentacija ili drugi dokumenti odnose na revizije finansijskih izveštaja i konsolidovanih finansijskih izveštaja društava koja su izdala hartije od vrednosti u trećoj zemlji ili koja čine deo grupe koja sačinjava konsolidovane finansijske izveštaje;

2) da se prenošenje radne dokumentacije odvija preko Odbora za javni nadzor prema nadležnim organima treće zemlje samo na zahtev nadležnog organa treće zemlje;

3) da su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana;

4) da postoji zaključen sporazum o saradnji Odbora za javni nadzor sa nadležnim organom treće zemlje;

5) da se prenos ličnih podataka u treću zemlju vrši u skladu sa odredbama člana 96. ovog zakona i propisa o zaštiti podataka o ličnosti;

6) da nadležni organi treće zemlje ispunjavaju uslove koje propisuje Evropska komisija radi unapređenja saradnje između nadležnih organa.

Sporazum iz stava 1. tačka 4) ovog člana obavezno sadrži:

1) obrazloženje zahteva za dostavu radne dokumentacije i drugih dokumenata;

2) odredbe o obavezi zaštite poverljivih podataka od strane lica koja su zaposlena ili su bila zaposlena u nadležnim organima treće zemlje;

3) odredbe o obavezi korišćenja radne dokumentacije i drugih dokumenata od strane nadležnih organa treće zemlje samo radi sprovođenja nadzora i provere kvaliteta rada saglasno čl. 13-15, čl. 63-68. i čl. 71-88. ovog zakona.

Odbor za javni nadzor može da odbije zahtev nadležnog organa treće zemlje:

1) ako bi dostava radne dokumentacije, odnosno dokumenata nepovoljno uticala na suverenitet, bezbednost ili pravni poredak Republike Srbije;

2) ako su pred nadležnim organima Republike Srbije već pokrenuti sudski postupci vezani za sprovođenje javnog nadzora i kontrolu kvaliteta rada licenciranih ovlašćenih revizora, samostalnih revizora i društava za reviziju;

3) ako su nadležni organi Republike Srbije već doneli pravosnažnu presudu u sudskim postupcima vezanim za sprovođenje javnog nadzora i kontrolu kvaliteta rada.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, Odbor za javni nadzor može da dozvoli licenciranim ovlašćenim revizorima, samostalnim revizorima i društvima za reviziju, da radnu dokumentaciju i druge dokumente direktno dostavljaju nadležnim organima treće zemlje, uz uslov:

1) da se dokumentacija koristi u svrhu pokretanja postupaka od strane nadležnih organa u trećoj zemlji;

2) da dostavljanje dokumentacije nije u suprotnosti sa obavezama kojih su licencirani ovlašćeni revizori, samostalni revizori i društva za reviziju dužni da se pridržavaju;

3) da postoji sporazum o saradnji sa nadležnim organima treće zemlje koji nadležnim telima Republike Srbije omogućavaju direktan pristup radnoj dokumentaciji i drugim dokumentima;

4) da nadležni organ treće zemlje koji upućuje zahtev unapred izveštava Odbor za javni nadzor o svakom direktnom zahtevu za dostavu radne dokumentacije, odnosno dokumenata, sa navođenjem razloga;

5) poštovanja uslova navedenih u stavu 2. ovog člana.

Odbor za javni nadzor obaveštava Evropsku komisiju o saradnji iz st. 1. i 4. ovog člana.

IX KAZNENE ODREDBE

1. Privredni prestupi

Član 99

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup društvo za reviziju:

1) ako reviziju obavlja suprotno čl. 4. i 23. ovog zakona;

2) ako poslove revizije u društvu za reviziju obavljaju lica koja ne ispunjavaju uslove iz člana 6. ovog zakona;

3) ako se osnuje suprotno odredbama čl. 11. i 12. ovog zakona;

4) ako se ne osigura u skladu sa članom 18. ovog zakona;

5) ako postupi suprotno članu 19. ovog zakona;

6) ako izveštaj o transparentnosti ne objavi u skladu sa članom 20. ovog zakona;

7) ako ugovorene poslove revizije ustupa suprotno članu 25. stav 4. ovog zakona;

8) ako radnu dokumentaciju ne čuva u skladu sa članom 28. ovog zakona;

9) ako postupa suprotno članu 29. ovog zakona;

10) ako revizorski izveštaj ne sastavlja u skladu sa članom 30. ovog zakona;

11) ako vrši reviziju kod pravnog lica iz člana 35. ovog zakona;

12) ako ne izvrši zamenu licenciranog ovlašćenog revizora, potpisnika revizorskog izveštaja, odnosno ključnog revizorskog partnera u skladu sa članom 40. ovog zakona;

13) ako ne postupi u skladu sa članom 42. ovog zakona;

14) ako ne obavesti Komoru u skladu sa članom 64. stav 2. ovog zakona;

15) ako Komori ne dostavi izveštaj iz člana 65. ovog zakona u roku iz stava 1. tog člana;

16) ako ne postupi u skladu sa članom 75. ovog zakona;

17) ako u određenom roku ne postupi u skladu sa članom 80. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u društvu za reviziju, novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.

Član 100

Novčanom kaznom od 200.000 do 1.500.000 dinara kazniće se za privredni prestup društvo za reviziju u kojem licencirani ovlašćeni revizori obavljaju poslove revizije kod pravnog lica iz člana 34. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u društvu za reviziju, novčanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara.

Član 101

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup:

1) pravno lice kod kojeg se vrši revizija, ako ne izabere društvo za reviziju na način i u roku iz člana 24. ovog zakona;

2) pravno lice kod kojeg se obavlja revizija ako ne postupi u skladu sa odredbama člana 27. ovog zakona;

3) društvo od javnog interesa ako nije osnovalo Komisiju za reviziju u skladu sa članom 43. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i odgovorno lice u pravnom licu, novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.

Član 102

Novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup Komora:

1) ako ne pribavi saglasnost u skladu sa odredbama člana 9. stav 2. i člana 47. st. 3. i 4. ovog zakona;

2) ako ne obavlja poslove propisane odredbama člana 47. ovog zakona;

3) ako ne dostavi godišnji finansijski izveštaj i godišnji izveštaj o radu u skladu sa članom 48. stav 1. tačka 7) ovog zakona;

4) ako ne čuva poslovnu tajnu saglasno odredbama člana 49. ovog zakona;

5) ako ne objavi dokumenta na način propisan odredbama člana 53. ovog zakona;

6) ako postupi suprotno članu 63. st. 2. i 3. ovog zakona;

7) ako ne sprovede kontrolu kvaliteta rada nad društvom za reviziju ili samostalnim revizorom najmanje jednom u šest, odnosno tri godine u skladu sa odredbama člana 73. ovog zakona;

8) ako u slučaju otkrivenih nepravilnosti u postupku kontrole kvaliteta rada ne postupi u skladu sa odredbama člana 77, odnosno člana 85. ovog zakona;

9) ako ne dostavi godišnji izveštaj o radu u roku iz člana 91. stav 1. tačka 4) ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za privredni prestup i Generalni sekretar Komore (odgovorno lice) novčanom kaznom od 20.000 do 200.000 dinara.

2. Prekršaji

Član 103

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj samostalni revizor, za radnje iz člana 99. stav 1. ovog zakona.

Član 104

Za radnje iz člana 100. stav 1. ovog zakona kazniće se za prekršaj samostalni revizor, novčanom kaznom od 25.000 do 250.000 dinara.

Član 105

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj licencirani ovlašćeni revizor:

1) ako krši obavezu zaštite podataka u smislu člana 29. stav 1. ovog zakona;

2) ako sastavi i potpiše revizorski izveštaj koje nije sastavljen na način propisan odredbama člana 30. ovog zakona, odnosno ako propusti ili nepravilno oceni pojedine značajnije pozicije u finansijskim izveštajima koji su bili predmet revizije, ili ako ne primenjuje pravila revizije, što ima za posledicu pogrešno mišljenje o finansijskim izveštajima, odnosno pogrešno obrazloženje mišljenja;

3) ako ne obavesti društvo za reviziju saglasno odredbama člana 36. ovog zakona o nastupanju okolnosti iz člana 34. ovog zakona.

Član 106

Novčanom kaznom od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj lica iz člana 38. ovog zakona, ako postupe suprotno odredbi tog člana.

X PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Rok za imenovanje članova Odbora za javni nadzor

Član 107

Vlada će u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona osnovati Odbor za javni nadzor i imenovati njegove članove.

Do osnivanja Odbora za javni nadzor poslove iz njegove nadležnosti, saglasno ovom zakonu, obavljaće Ministarstvo.

Usklađivanje akata Komore

Član 108

Komora, osnovana u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji (“Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 111/09 i 99/11 – dr. zakon), nastavlja sa radom u skladu sa odredbama ovog zakona.

Komora je dužna da uskladi postojeća akta i donese nova akta u skladu sa odredbama ovog zakona u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rok važenja dozvole i usklađivanje poslovanja

Član 109

Dozvola za rad koju je Ministarstvo izdalo preduzećima za reviziju do stupanja na snagu ovog zakona važi do dobijanja dozvole za obavljanje revizije, u skladu sa ovim zakonom, a najdalje godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Preduzeća za reviziju dužna su da usklade svoje poslovanje sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Stručna zvanja i licence

Član 110

Licima, koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona stekla profesionalno zvanje ovlašćeni revizor, odnosno ovlašćeni interni revizor u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji (“Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 111/09 i 99/11 – dr. zakon), priznaje se stručno zvanje ovlašćeni revizor, odnosno ovlašćeni interni revizor, u skladu sa ovim zakonom.

Licence izdate ovlašćenim revizorima u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji (“Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 111/09 i 99/11 – dr. zakon) važe do dana prestanka njihovog važenja.

Započeti postupci

Član 111

Lica, koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona započela polaganje ispita po programu Komore za sticanje zvanja ovlašćeni revizor i ovlašćeni interni revizor, mogu da polažu preostale ispite po programu po kojem su započela polaganje tog ispita, najkasnije u roku od tri godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Po zahtevima za izdavanje licence, odnosno dozvole za obavljanje poslova revizije koji su podneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, rešavaće se u skladu sa propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Odložena primena pojedinih odredbi ovog zakona

Član 112

Odredbe čl. 18. i 21, člana 24. stav 1, člana 25. i čl. 34-37. ovog zakona primenjuju se počev od revizije finansijskih izveštaja za 2014. godinu.

Računanje roka za zamenu licenciranog ovlašćenog revizora

Član 113

Rok za zamenu licenciranog ovlašćenog revizora, potpisnika revizorskog izveštaja u smislu člana 40. stav 1. ovog zakona, počinje da teče od prve obavljene revizije finansijskih izveštaja kod istog obveznika revizije počevši od dana stupanja na snagu Zakona o računovodstvu i reviziji (“Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 111/09 i 99/11 – dr. zakon).

Prijem Republike Srbije u Evropsku uniju

Član 114

Do dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju, na saradnju sa državama članicama, na revizore i revizorska društva država članica primenjuju se odredbe koje uređuju saradnju sa trećim zemljama.

Odredbe čl. 96. i 97, kao i člana 98. stav 5. ovog zakona, primenjuju se od dana prijema Republike Srbije u Evropsku uniju.

Primena ranije donetih podzakonskih akata

Član 115

Do početka primene podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, primenjivaće se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o računovodstvu i reviziji (“Službeni glasnik RS”, br. 46/06, 111/09 i 99/11 – dr. zakon).

Završna odredba

Član 116

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u “Službenom glasniku Republike Srbije”.

Advertisements